24.12.07 Politika
Barnijeva verzija, Mordekaj Rišler
Kanadski pisac Mordekaj Rišler prvi put preveden na srpski jezik.
Pisac Mordekaj Rišler (1931–2001), autor koji se već sada smatra klasikom kanadske literature, preveden je prvi put na srpski jezik i, što je neobično, s dva romana koja su objavljena neposredno po završetku Beogradskog sajma knjiga. U mesec dana, dakle, prvo je „Plato” predstavio Rišlerov roman „Barnijeva verzija” u prevodu Aleksandra V. Stefanovića, delo koje je 1998. godine „Njujork tajms” proglasio knjigom godine. Potom je Medijska knjižara Krug, u prevodu Ljiljane Nastić objavila „Sazrevanje Dadija Kravica”, rani roman ovog pisca (1959. godine) prema kojem je snimljen i veoma popularan film.
Razlika između ova dva romana na srpskom, napomenimo odmah, jesu i dva rešenja imena slavnog Kanađanina za koje su se opredelili prevodioci. Naime, Stefanović je na „Barnijevu verziju” stavio ime Mordekaj Rišler, dok se Nastićeva odlučila za Mordekaj Ričler (evo pitanja za lingviste). Zanimljivo je i da se u „Barnijevoj verziji” spominje Dadi Kravic, koga Stefanović naziva Dudijem Krevicom, pa eto dodatnog pitanja...
No, bilo da Mordekajeve romane čitalac traži u knjižarama pod Mordekaj Rišler ili Mordekaj Ričler, neće pogrešiti ako se opredeli da kupi knjige ovog pisca. U ogromnom broju prevodne literature kod nas, ovaj kanadski autor je pravo osveženje i s razlogom je jedan od izuzetno čitanih i cenjenih u svetu.
Roman „Barnijeva verzija” je Rišleru doneo kanadsku nagradu za „pisca godine”. Podnaslov romana – „Sa napomenama i pogovorom Majkla Panovskog” objašnjava piščev postupak. Naime, „Barnijeva verzija” zbir je dnevničkih zapisa glavnog junaka Barnija Panovskog koji, pred kraj života, ophrvan bolestima („kandidat za infarkt i rak”) a najviše zastrašen sve bržim gubitkom pamćenja, grozničavo zapisuje svoja sećanja. U svoje zapise on interpolira i dnevničke i druge beleške svojih prijatelja, sa kojima je – budući da je u ranoj mladosti ostavio voljeni Montreal, drugovao u Parizu. Tu su i tri životna „odlomka” koji se odnose na Barnijeve žene sa kojima je bio (ne)venčan, i koje su ostavile duboki trag u njegovom životu. S njima ima i decu, od kojih najstariji, Majkl Panovski, upravo priređuje očeve zapise.
„Barnijeva verzija” u srpskom čitaocu budi daleki eho nekih junaka Moma Kapora po tome što je glavni lik Barni Panovski nekonvencionalan tip, načitan, emotivan i pomalo uvrnut „na dobru stranu”. Ali, ovaj Rišlerov junak ima tajnu koju je sobom odneo u grob: da li je pravedno optužen da je zbog voljene žene ubio svog prijatelja. Dokaza nije bilo, jer za njegovog života telo ubijenog nije pronađeno. Zato je i ovaj roman baš samo jedna od verzija te priče: Barnijeva, lična, uzbudljiva i sveža.
Roman „Sazrevanje Dadija Kravica” je priča čija se radnja odigrava u Montrealu, u periodu između tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Književna kritika je već tada zapazila da su Mordekajeve omiljene teme vezane za život Jevreja u urbanim zajednicama, u ovom slučaju, u jednom delu Montreala. Dadi Kravic se s mukom bori da savlada svoje korene koji su duboko uronjeni u radničku klasu, i da se izdigne iznad njih. Uz sve te napore, mora da se suočava i sa antisemitizmom koji se oseća u sredini u kojoj živi, a koji njegovim naporima da uspe u životu daje posebnu senku. U filmu koji je snimljen 1974. godine prema romanu „Sazrevanje Dadija Kravica”, lik glavnog junaka tumači Ričard Drajfus, a film na čijem je scenariju sarađivao i pisac, režirao je Ted Kočef.
A. Cvijić
