Mišel Fejber (Michel Faber; 1960), škotski romanopisac i pripovedač holandskog porekla, trenutno spada u najznačajnije i najatraktivnije prozne pisce na britanskim ostrvima.Njegove pripovetke su uvrštene u mnoge antologije savremene proze na engleskom jeziku, a za prvu zbirku priča Kiša mora pasti (Some Rain Must Fall; 1998) dobio je nagradu Saltajer za najboqe debitantsko ostvarewe u toj godini. Objavio je i novelu Sto devedeset i devet koraka (The Hundred and Ninety-Nine Steps; 1999). Roman Ispod kože (Under the Skin; 2000) bio je u najužem izboru za nagradu Vitbred, najuglednije književno priznanje u Velikoj Britaniji. Ovu knjigu je nedavno objavila izdavačka kuća AGORA u prevodu Predraga Šaponje, što je ujedno i prvi prevod ovog svetski poznatog pisca na srpskom jeziku. Fejber je prošle godine objavio novi roman, Grimizna latica i rojalista (The Crimson Petal and the White) koji se veoma brzo našao na vrhu bestseler lista u Americi i Kanadi, iako je ova knjiga monumentalnih razmera (preko hiljadu stranica).
21.02.06 Blic
Poruka
199 stepenika, Mišel Fejber
Pošto je, tokom saobraćajne nesreće, ugledala „jarko svetlo na drugoj strani“ i predokusila smrt, a zatim, zbog teškog invaliditeta, ostala bez „dečka“ (ljubavi zasnovane na uživanju), junakinja romana, Šan, menja predstave o smislu života. Prikrivajući samoću i posramljenost prevelikim samopouzdanjem, ona se priključuje arheološkim ispitivanjima ranohrišćanske opatije u (gotskom, vampirskom) Vitbiju; iako je zbog bolne izrasline na kuku i upornog košmara u kome je neko kolje, ubeđena da će uskoro umreti, Šan nalazi utehu u upoznavanju sa načelima redovničkog zajedništva i, naročito, sa podvigom svete Hilde. Međutim, pojava naočitog Magnusa (u pratnji umiljtog psa Hadrijana), ispod čije velegradske uglađenosti vreba satanski cinizam (koji ismeva čednost i uzdržanje, svodi prošlost na turistički isplativu jezu, a istoriju tumači kao evoluciju), značiće iskušavanje junakinjine vere, koje će je podsećati na opšteljudski, iskonski strah od smrti kao od patnje i propasti. Postepeno odgonetanje dva veka stare poruke u boci, koja sadrži dramatičnu ispovest Tomasa Pirsona, lovca na kitove i mogućeg krvnika posrnule kćerke, nije samo posredni (ne)ljubavni obračun (od bolova) delirične Šan sa plitkim Magnusom, već i pojednostavljeni odraz polemike između „tradicionalista“ i „liberala“, sa utukom na holivudski mentalitet savremenog čovečanstva, po kome su sveci „prevaziđeni“, a psihopate uzbudljive i –poželjne.
U ovom romanu, osim poštenih namera, nema drugih umetničkih kvaliteta; kao i u svakom trileru, karakteri su podređeni neobičnosti zapleta, a opšti duh priče je toliko „moderan“ (komercijalan), da njegova odbrana srednjovekovne kulture (od potrošača) deluje bledo i konfuzno.
Vesna Trijić
