Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation ?“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („D??. NN“), „Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „?5“, „t“, „Sok od ananasa za divnu damu“, „S.N.U.F.F.“ (2011) i „Betmen Apolo“ (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Ljubav za tri Cukerbrina“ objavljen je 2014. godine.
Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.
Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter. Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.
13.05.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Izlog knjiga
Žuta strela i druge priče/Dolar i pištolj
Knjige su ponovo u modi – marketinški slogan ili ovokomponovani nonsens? Bolji poznavaoci prilika znaju da je broj čitalaca, uglavnom, konstantan. Ovde se promene ne događaju preko noći. Književnost i umetnost polako se seli u krilo tržišta. A zna se šta ono jedino zna. Bitna je cena/dobit, vrednosti druge vrste i ne postoje.
To je današnji centar mete. Ostalo su samo recidivi, i pojedinačni begovi i snalaženja. U toj velikoj senci odvija se i izdavački podvig svakog našeg, manjeg, izdavača. Dosta, svega je dosta, bitni su, međutim, novi naslovi.
VIKTOR PELEVIN, ŽUTA STRELA I DRUGE PRIČE, SVETOVI, NOVI SAD, 2003. IZBOR I PREVOD S RUSKOG MAKSIM SANTINI, STR.277
Pisac koji je zablistao meteorski, poput svetlosne “žute strele”, prodrmao je savremenu rusku književnost, ostavio nekoliko dubokih brazda i povukao se u tišinu zen-budističkog manastira. Iz nje se još nije oglasio. Poigrajavući se sa literarnom tradicijom, ali još više nasleđem perestrojke, Viktor Pelevin (rođen 1962) je pokazao kako se postmodernistička strategija i elitizam može pomiriti sa najširom popularnošću. Ponikao u najboljoj školi gogoljevske provenijencije i snage, Pelevin piše kosmopolitski obavešten i otvoren, obrazovan i ironičan, nasmešen i sarkastičan.Šta sve može biti povod za remek-delo, bljesak imaginacije, obračun sa stereotipima, lažnim autoritetima, mrtvim vremenom i mišljenjem, ksenofobičnom i uspavanom Rusijom, Penevin pokazuje na uvek nov i gotovo nedokučiv način. Jedanaest njegovih priča, među kojima je i najpoznatija “Žuta strela”, mnogi su videli kao svojevrsne koane. Za onoga ko hoće da doživi čitalački satori Pelevin je više nego inspirativan pisac, a “Žuta strela” (ne)očekivana knjiga u knjižarskom izlogu.
ŠLOMO KALO, DOLAR I PIŠTOLJ, PROMETEJ, NOVI SAD, 2003. PREVELA SA ENGLESKOG MINJA JANKOVIĆ, STR.126
I Šlomo Kalo (1928) pogađa u centar. Nije slučajno upravo on napisao priču “Centar mete” što smo, doduše bez konsultovanja autora, i mi preuzeli kao generalni naslov. Pisac koji je suštinu sveta video u dolaru i pištolju morao je napisati takvu priču. Oni što ne znaju kako se love divlji zečevi surovi su lovci na ljudske duše, rušitelji civilizacije, svih njenih vrednosti i dostignuća. Ideološka pozadina i politička završnica ovih satiričnih priča više je nego jasna.
Kalo piše u kratkim rečenicama. Nekada su to samo imenice bez glagola. Jedno zvučno ime i tačka. Svi znamo o čemu se radi. Metafore su polja zamagljivanja i zamajavanja, a ovaj pisac to ne želi ni po koju cenu. Hoće da bude jasan i direktan. Želi čeoni sudar sa svetom i moćnikom kome je u ruci gan, a u džepu dolar. Kraće i jezgrovitije dijagnoze za ono što nam se, civilizacijski događa, čini se, još nismo pročitali.
A da je Šlomo Kalo pisac od znanja i iskustva govori i njegova uzbudljiva biografija. Rođen je u Sofiji, a od 12. godine bio aktivan u antifašističkom pokretu. U 15. uhapšen i proteran u koncentracioni logor. Medicina, novinarstvo, pilotiranje, doktorat nauka iz oblasti mikrobiologije u Izraelu. Da, ima nešto mikro/makro biološko u njegovim pričama/ knjigama. Ovde ih je deset, iz više od 40 knjiga koliko je do sada Kalo objavio.
03.09.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Prevedena proza
Energija groteske
Zbirka priča Viktora Pelevina, stvaraoca koji se smatra jednim od najboljih postsovjetskih, postmodernističkih pisaca. Autor niza romana i zbirki: Plava svetiljka, Život insekata, Čapajev i praznina, Žuta strela. Prevođen na evropske i druge jezike.
U svojim pričama Pelevin se interesuje za raznolike teme: pokušava da prodre u rad Čarlsa Darvina, vraća se u noć boljševičke revolucije, zalazi u sovjetske fabrike, sovjetska sela. Međutim, ono što je najvažnije kod njega je perspektiva. Kada piše o Darvinu mi potpuno ulazimo u jednog otvorenog, borbenog muškarca Darvina, kada piše o vukodlacima shvatamo da su vukodlaci najbitniji deo ljudstva i da je ovaj život samo otužan san ukoliko nemamo mogućnost pretvaranja u životinju. Pisac zapravo pokušava da rasklopi ovaj svet, da ga izokrene i prouči sa neke potpuno drugačije strane. A onda pobegne. U njegovim pričama oseća se ironija, ali najviše ima fantastike i groteske. U priči, tako, srećemo čistačicu klozeta koja otkrivši tajnu života ne uspe da dođe i do smisla; pobeđenu, vidimo je gde lebdi na planeti, dok more prljavštine plavi Rusiju, da je potpuno potopi. Pisac razlama prostor i vreme, pokušava da ih savlada, dokuči. Radoznao, potpuno maštovit pri čitanju budi osećaj skučenosti. Traži od čitaoca nova rešenja, potragu, energiju i izlazak iz svakodnevice.
Pelevin je inicijalana kapisla u novoj izgradnji sveta. Ali on je samo to, ostalo je na nama. Podstičući na drugo boji sivom bojom ovo ovde i sada.
Milijana Milanović
