Živeti u Beogradu 1842-1850

27.06.05 Blic

Ovih dana mi je došla do ruku najnovija knjiga „Živeti u Beogradu“ (1851-1867) u izdanju Istorijskog arhiva Beograda, na čijem čelu je dr Branka Prpa. To je treća knjiga izabranih dokumenata Uprave grada Beograda.
U tom periodu najdramatičniji događaj bilo je ubistvo dečaka na Čukur-česmi 1862. godine, koji je kao posledicu imao da su Turci posle pet godina morali napustiti gradove sa utvrđenjima u Srbiji.
Mene je, međutim, interesovalo šta se može pročitati iz dokumenata o pozorišnom životu tadašnjeg Beograda.
Bez ikakve pretenzije na sintezu, navešću šta sam našao u tim dokumentima.
U Pravilima Društva srpskog pozorišta, koje će se brinuti o izgradnji prvog Narodnog pozorišta, u prvom članu piše da će se ono brinuti da „ukupnim silama budućnost pravom pozorištu obezbedi“. Dakle, naši preci su na prvom koraku stavljali naglasak na pravo pozorište.
Društvo posebno pokazuje brigu kako se troši prikupljeni novac i zato u Pravilima piše da „nikakav izdatak veći od 50 groša neće se smeti učiniti bez opštega zaključenja“. Iz istog razloga propisuje se takođe da članovi „neće smeti nikoga besplatno u pozorište puštati i dovoditi“. A „redovni članovi imaju po jedno mesto u trećem redu svakog predstavljenja, a vanredni samo kad što predstavljaju“.
Dirljivo je da Njegova (kneževska) svetost kad krene na predstavu ima telohranitelje od kojih je jedan na samoj bini.
Pored podizanje teatra 1864. godine, među dužnostima Odbora nalazili su se i ove dalekovide obaveze: „Pozivaće i obodravaće spisatelje po struci da pišu i prevode komade za predstavljanje“, kao i da će se brinuti o biblioteci teatra i nad njom nadzor voditi“.
Zaista su to bili temeljni principi današnjeg teatra, o kojima se ponekad ni danas dovoljno ne vodi računa.

Jovan Cirilov