Žice

21.09.13

Sudbina Srđana Marjanović u romanu “Žice”

V.Đ.Đ.
Poznati eks Ju roker Srđan Marjanović napisao je roman “Žice” koji je je studija jedne mladosti u Beogradu.

Upravo se pojavilo drugo izdanje romana, kako se osećas povodom tog uspeha?
- Iskreno, zaista nisam očekivao da će “Žice” napraviti takav uspeh! To je priča o jednoj generaciji, jednom vremenu koje je neponovljivo. To je najlepši period u eri rok muzike, kad je ona imala najveću ekspanziju i davala smisao života mnogim ljudima, pa i meni..To je dokaz da velika vojska rokera , živi i postoji i danas , iako su ih ućutkali klinci sa poplavom tehnoloških novotarija. Ti ljudi postoje i sa istim žarom vole svoju “staru” muziku, samo su mnogo zreliji i ozbiljniji. Teško svojoj deci mogu objasniti radosti hipi pokreta i “dece cveća”, ali duboko u sebi sa radosću čuvam te uspomene. Prvo izdanje “Zica”, je prodano za manje od mesec dana. Izašlo je i drugo u daleko većem tiražu. Poznati kantautor Tomaž Domicelj, upravo prevodi “Zice” na slovenački , za tamošnje tržiste - priča Srđan Marjanović.

Marjanovićev roman je autobiografska priča o rokenrolu sa beogradskog asfalta.
- Roman je prepun poznatih ličnosti iz sveta rokenrol muzike sa pikantnim storijama. U priči je i Crna Gora - Budva, žestoki momci, sportski automobilii. Ali je to pre svega priča o ljubavi. Čovek bez ljubavi je biljka , kao drvo bez lista, kao ptica bez krila, jednostavno vene...Odnos sa mojom suprugom je sustinski deo ove knjige. Kad spucaš gomilu godina u zadnjicu, mnoge stvari ti izgledaju drugačije, nego onda kad si imao 20...Mi smo podelili mnogo “dobra” i “zla” zajedno i to nema cenu...Neki traže svoju polovinu godinama, nekad ceo zivot i ne nadju je. Ja sam izgleda imao sreće, pa nisam “promašio”..Ona je bila sa mnom kad sam bio niko i ništa, a to je jedino pravo - dodaje Marjanović.

Odnos periferije i centra Beograda je još jedna od tema u romanu.
- Ja sam dete iz “geta” kako volim da kažem. Odrastao sam na Novom Beogradu. Veliki soliteri, golubarnici, spavaonice i pesak...Od uvek sam čeznuo za starim gradom sa one strane reke. To mi je uvek bilo pitanje prestiža.

Srđana Marjanovića mnogi znaju kao legendarnog kantautora i gitaristu.
- Ne volim kad mi kažu da sam “legenda”, jednostavno mislim da se taj termin danas upotrebljava za sve i svašta. Jesam ostavio odgovarajući trag u ovdašnjoj muzici, sa četrnaest albuma. Volim gitaru, to je instrument koji me i dan danas fascinira. Mi pričamo,”volimo” se i “ postujemo “ uzajamno. Najbolje se osećam kad mi je u rukama. Međutim više ne želim da snimam CD-ove, zato se zadnji album koji je objavljen za Multimediarecords i zove simbolično “Poslednji album”.

Diskografija odavno više nije biznis?
- To je uzaludno trošenje ogromne energije i vremena. I onako vam obično vrte samo jednu pesmu, ostale su samo “dekor”, a sve se može skinuti sa interneta.. Umesto CD-a ja imam knjigu... Celu priču prati i istoimena pesma i spot.