Pedro Mairal rođen je 1970. godine u Buenos Ajresu. Objavio je četiri romana, dve zbirke pripovedaka, tri zbirke eseja i šest knjiga poezije, od kojih je poslednja novela u stihovima. Pisao je tekstove za nekoliko štampanih i onlajn časopisa iz oblasti književnosti i kulture. Dobitnik je nagrade lista Clarín 1998. godine, za svoj prvi roman Jedna noć sa Sabrinom Lav, po kojem je 2000. snimljen istoimeni film. Urugvajka je njegov poslednji roman. Postigao je veliki uspeh kod kritike i čitalaca i ovenčan je nagradom Tigre Juan za najbolje književno delo na španskom jeziku 2017. godine.
01.11.20 Dnevnik - Novine i časopisi
DNEVNIKOVA KNjIGA
Pedro Mairal: Urugvajka
Pedro Mairal (1970) je savremeni argentinski pisac koji objavljuje prozu, poeziju i esejistiku. Po obrazovanju je profesor engleske književnosti. „Urugvajka“ je njegov poslednji, četvrti roman za koji je 2017. dobio cenjenu latinoamerilku nagradu Tigre Juan. Mairal je skrenuo pažnju javnosti na sebe svojim debitantskim romanom „Noć sa Sabrinom Lav“ o osamnaestogodišnjaku koji je osvojio pravo da provede noć sa obožavanom porno zvezdom. Knjiga je adaptirana u igrani film (koji je režirao Alehandro Agresti), i prevedena na više svetskih jezika.
Erotski motivi prisutni su i u „Urugvajki“ koja opisuje nedorečenu ljubavnu aferu između glavnog lika i privlačne, mlade Urugvajke Gere. Kao što je (očigledno) vrlo popularno u savremenoj književnoj produkciji, glavni lik Lukas je frustrirani pisac kome se brak raspada. Na početku zrelih godina, Lukas traži način da se suoči sa životnim neuspesima. Odrastao u luksuzu, on poslednjih godina polako tone u siromaštvo (zajedno sa čitavom Argentinom koja grca u inflaciji), odbijajući da prihvati poslove koji nisu vezani za pisanje. Čini se da je izlaz iz materijalnog i emotivnog ćorsokaka putovanje u Urugvaj gde treba da podigne znatnu sumu novca od svog izdavača, ali i da se susretne sa misterioznom Gerom koju je prethodne godine upoznao na književnom festivalu. Lepa i mnogo mlađa Urugvajka za Lukasa postaje otelotvorenje sna o drugačijem životu. Zapravo, taj dan u Montevideu, sa Gerom, iz mnogo razloga postaje kardinalna tačka životnog raskršća: „Prošlo je već dosta vremena od tog utorka, ali ja se i dalje vrtim ukrug u tom istom danu“ govori narator u jednom trenutku, analizirajući svaki, ma i najsitniji događaj sudbonosnih časova. Obećani zlatni dan u raspletu romana preobražava se u nešto sasvim drugo, i Lukas je konačno prinuđen da sebe sasvim pogleda u ogledalo.
Roman je pisan u (o, tako popularnoj i sveprisutnoj) ispovednoj formi prvog lica kroz koju se samozaljubljeni narator sve vreme obraća bivšoj ženi. Iako Mairal pokušava da prikaže izgubljenost modernog čoveka (umetnika?) u savremenom svetu, metamorfoze moderne porodice, kolebanja ljubavi i pitanja njene suštine, na kraju dana, Mairal jedva da ikad zaglrebe ispod površine. Ipak, ako je i pomalo plitka, „Urugvajka“ je svakako pitka i korektno napisana živa razglednica iz Buenos Ajresa i Montevidea koja može biti sasvim prijatna diverzija uz kafu, u neki kišni dan.
Nastasja Pisarev
