Radmila Gikić Petrović, rođena 1951. u Vrbasu. Piše prozu. Objavljene knjige: Otvorite Jelenine prozore, 1978; Namaste, Indijo, 1984. (putopisna proza, prevedena na rusin- ski 1986); U Fruškoj gori 1854 (dnevnik Milice Stojadinović Srpkinje), 1985; Milica – Vuk – Mina, 1987; Razgovori o Indiji, 1989; Prepiska Milice Stojadi- nović Srpkinje sa savremenicima, 1991; Iskustva proze, 1993; Tokovi savremene proze, 2002; U potrazi za glavnim junakom, priče, 2003; Srpkinjin krug kredom (pesme i proza posvećeni Milici Stojadinović Srpkinji), 2006; Bibliografija radova o Milici Stojadinović Srpkinji, 2007; Dnevnik Anke Obrenović, 2007; Li- kovi u Dnevniku Anke Obrenović, 2007; Zdravo, Indijo, 2008; Život i književ- no delo Milice Stojadinović Srpkinje, 2010; Stara priča, priče, 2013; Koreja, post scriptum, 2014; A gde je Čehov?, 2015; Vijetnam i devet zmajeva, 2016; Kriti- ka pamćenja, 2017; Kubanske prijateljice, 2020. Priredila je više knjiga Steva- na Pešića, Svetozara Petrovića, Judite Šalgo, itd. Dobitnica je nagrada: za najbolju priču lista Oslobođenje na Andrićevim danima u Travniku, 1985; Nagrada „Zija Dizdarević” za najbolju priču, Fojnica; „Slobodna Vojvodina” za 2007; „Iskra kulture”, 2007; „Povelja za višegodišnji stvaralački i naučni doprinos”, 2011; „Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa”, 2012; „Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu, 2015.
19.02.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Utišane strasti
Radmila Gikić Petrović: “U potrazi za glavnim junakom”
Tragajući za glavnim junakom Radmila Gikić Petrović (Vrbas, 1951) ispituje mogućnosti priče, poigrava se njenim dosegnutim dometima i traži iskorak u novo – eksperiment. Ona kao da hoće da kaže priča je i tu i tu, i ovde i onde, tamo i nigde. Sve zavisi od njenog tvorca, tog trkača na kratke staze, od prve rečenice do (ne)postojeće poente. Svi postupci su legitimni, stvarnost i fikcija mešaju se u dozama koje priča može da podnese, a simbolički i alegorijski svet da izdrži.
NJeno pripovedačko ja je više od refleksija nego od akcije, više od mutnih naslućivanja i bujica toka svesti nego od preciznih opisa unutrašnjih stanja. Junaci njenih novih dvadeset priča uzeti su iz neposredne stvarnosti, iz geografski i kulturno udaljenih prostora, od Crvenke do Pariza, i dalje, ali im je emotivni kalem isti i sav od utišane strasti i zatomljene erotike.
Spoj fantastike i svakodnevice rađa ovde priče sve od asocijativnosti i eteričnosti, od neuhvatljivog sna i teške jave. Sve može da se svede na priču, naročito kada se prizor iščaši, izvede iz zgloba i pokaže u tački u kojoj se seku prostor i vreme. Naratora pri tome uvek zanima onaj deo sante leda koji se ne vidi, a koji njene junake razara i ruši, baca u patnju i zanose, vitla njihovim papirnatim životima jače od svih silnica i zamki ovoga sveta.
Iako boluju od viška osetljivosti i osećanja junaci Radmile Gikić Petrović, naročito oni ženski, a oni su dominantni, doneti su dovoljno iskreno, ali bez vulgarizacije i oveštale bombastičnosti, kojoj tzv. ženski pismo sve više pribegava.
«”U potrazi za glavnim junakom»” je knjiga kultivisanog i promišljenog izraza, više od nagoveštaja i senki, nego od jasnog i prodornog pogleda. No i to je u intencijama ove kombinovane i složene poetike, u kojoj se mešaju razni glasovi i uticaji.
M. Živanović
