Tumačenje ubistva

27.07.08 Popboks

Prvi roman Džeda Rubenfelda, profesora prava na Jejlu, krase zanimljiva centralna misterija i dobro skrojeni fiktivni likovi, a priča je dodatno začinjena pojavom intrigantnih istorijskih ličnosti: Frojda i Junga.

Njujork, 1909. Bujajuću metropolu u kratkom periodu potresaju dva nezapamćena zločina. U luksuznom apartmanu novoizgrađene višespratnice koji obasjava svetlost sveća pronađeno je izmučeno telo Elizabet Riferford. Brutalno išibana devojka, zatim udavljena svilenom kravatom, prva je žrtva manijaka koji već sutradan ponovo kreće u lov. I ovog puta nasrće na mladu i lepu bogatašicu.

Sticajem okolnosti, 17-godišnja Nora Ekton preživljava sadistički napad. Policija i gradonačelnik žele da što pre uđu u trag ubici, ali se javlja krupan problem. Naime, Nora je uspela da sačuva život, ali ne i sećanje na stravični događaj.Kada se za slučaj Ekton zainteresuje mladi doktor Stratam Janger, u pomoć poziva svog idola, čuvenog Sigmunda Frojda. Baš u to vreme doputovavši u SAD kako bi promovisao svoje učenje, Frojd pristaje da pomogne mladiću u otkrivanju ubice.

Ali, put do istine nije lak. Janger sluti da se u devojčinoj prošlosti krije ključ za odgonetanje zločina, no hirovita i buntovna gospođica Ekton nije spremna da tokom psihoanalize olako otkrije svoje tajne. Ubica, naravno, ne želi da istina ispliva na videlo te ne sedi skrštenih ruku. Nova ubistva se ređaju jedno za drugim, a Janger je u stalnoj opasnosti da zauvek izgubi svoju ljupku pacijentkinju prema kojoj, da stvar bude još komplikovanija, počinje da gaji nedozvoljena osećanja.Podžanr istorijskog whodunita je već decenijama izuzetno popularan. Prošlost piscima kriminalističkih pripovesti nudi brojne mogućnosti, a prednosti vremeplova su već uspešno iskoristili Džejms Elroj u čuvenom Losanđeleskom kvartetu, Boris Akunjin u serijalima o Erastu Fandorinu i sestri Pelagiji, Kejleb Kar u Alijenisti, Džefri Ford u Portretu gospođe Šarbuk...

Tumačenje ubistva (srpsko izdanje Mono i Manana) spada u grupu romana u kojima se s neusiljenom nonšalantnošću kombinuju fikcija i istorijske činjenice. Izmišljeni kriminalni slučaj vešto je doveden u vezu s pravim zločinima te ere: nerešenim ubistvom 19-godišnje generalske unuke Elzi Sigel i slučajem sadističkog ubice Harija Toa.

Frojd je zaista posetio Ameriku u periodu opisanom u knjizi, a ova činjenica je iskorišćena kako bi se on uveo u priču. Na postojeći krimi zaplet pisac nadovezuje priču o Frojdu i njegovim učenicima, koristeći prepisku i zapise njegovih savremenika.

Džed Rubenfeld u roman uspeva da smesti dve gotovo odvojene priče. Istraga ubistava i Frojdov sukob s Karlom Jungom (koji je za ovu priliku donekle izmenjen i vremenski izmešten) dva su paralelna narativna toka. Kao i mnoga druga debitantska ostvarenja, ovaj istorijski krimić boluje od preambicioznosti. Pisac se iz petnih sila upinje da u svom prvom romanu prikaže sva znanja i umeća koja poseduje. Višak sadržaja preti da preoptereti priču, ali su temelji, na sreću, dovoljno snažni da izdrže dodatni narativni balast.

Rubenfeldov roman je u svetu požnjeo odličan uspeh (prodat je u preko milion primeraka), tako da je sasvim izvesno da ćemo uskoro imati prilike da čitamo nova ostvarenja ovog autora. Tumačenje ubistva svakako najavljuje lepu i uspešnu karijeru, a ostaje da se vidi da li će Rubenfeld vremenom prevazići početničke probleme.

Đorđe Bajić

28.04.07 Politika

IZMIŠLjENE BIOGRAFIJE
Među značajnim istorijskim ličnostima, stvaraocima koji su ponovo oživeli kao književni junaci, nalazi se i Sigmund Frojd, čuveni lekar, omiljeni predavač, neprevaziđeni psihoanalitičar i poznavalac najzamršenijih predela ljudskog duha. To nije nimalo slučajno, jer Frojd je idealan književni lik, erudicijom bogat građanin, Bečlija, koji posle obavljenog posla odlazi u knjigama i nameštajem pretrpan stan, a u stvari je kontradiktorni mislilac. Frojd je dobar izbor za junaka fikcije, budući da je imao stvaran, iskustveno prebogat život okrenut otkrivanju istine u čoveku, a istovremeno zagledan u najdublje tajne nagona, „mitskih bića”, nesvesnog. On je ateista, čiji je racionalni stvaralački instinkt stremio etičnosti, a pokazao je da ono što je istinito nije uvek i ono što je poželjno. Prošle godine u svetu obeleženo je 150 godina od rođenja Sigmunda Frojda.

Međutim, Frojd će u fiktivnom svetu književnosti živeti pre u predočenim paklovima, nego u rajevima, jer kako kaže jedan mudri filozof, „kapije podzemnog sveta otvaraju se čoveku u njegovim najvećim i odlučujićim krizama života”, dakle nadomak smrti. Ništa logičnije onda nego povezati Frojda sa najčuvenijim pitanjem u istoriji književnosti, sa Hamletovim „biti ili ne biti”, dovesti ga u vezu sa njegovim suštinskim tumačenjem mita o Edipu, a zatim ga smestiti u novi svet Amerike, i začetke modernog podzemlja s početka 20. veka. To je učinio američki profesor prava na Jejlu i pisac Džed Rubenfeld u trileru „Tumačenje ubistva”, knjizi koju je ove godine kod nas objavila izdavačka kuća „Mono i Manjana” (u prevodu Dejana Inića).

Rubenfeld je naglasio da je njegova priča fikcija, ali zasnovana na stvarnoj poseti Americi, 1909. godine, zajedno sa Karlom Jungom i Šandorom Ferencijem, na poziv Stenlija Hola. Frojd je tada održao nekoliko predavanja na Univerzitetu Klark, u Masačusetsu, a navodno je po povratku u Evropu Amerikance nazivao „divljacima”. Rubenfeld je stvorio gotovo filmsku akciju od zamršenih događaja, u kojima se glavni zaplet zasniva na smrtnoj opasnosti lepe žene, izmaštane Nore Akton, ali zasnovane na stvarnom Frojdovom slučaju Dore (Ida Bauer), koja je bolovala od edipovske histerije. Ovaj uzbudljivi triler upliće Frojda u razrešenje ubistava, pokušaja ubistava, seksualne tiranije i fantazama, a kroz izmišljeni lik doktora Jangera nudi i nov pogled na Edipov kompleks, koji je deci nametnut.

„Koji će otac priznati da je ljubomoran na sopstevnog sina? Tako se edipovski kompleks projektuje na decu. Edipov otac sigurno čuje šapat u glavi – nije otac taj koji gaji tajnu smrtonosnu ljubomoru usmerenu na sina, već Edip priželjkuje majku i nada se očevoj smrti. Što žešća ljubomora obuzme roditelje, to će se razornije ponašati prema svojoj deci. Ako se sve ovo desi, deca se mogu okrenuti protiv njih-što dovodi upravo do situacije koje su se pribojavali. Takva je pouka Edipa. Takva je pouka Hamleta”.

Stvarno razilaženje Frojda i Junga, koje se u stvarnosti odigralo 1912. godine, ovde je prikazano kroz niz neugodnih rasprava, uzajamnih tumačenja snova, u kojima Jung nije naročito harizmatičan, već je odlučan da sasvim raskine vezu sa učiteljem i okrene se okultnom. Poznato je,međutim, da je Jung ovaj raskid u stvarnosti teško podneo, osećajući se dezorijentisano.

Frojd je junak, doduše ne glavni, još jedne uzbudljive knjige, romana Irvina D. Jaloma „Kad je Niče plakao”, koju je kod nas objavio „Plato”, u prevodu Olivere Živanović. Ova knjiga zasnovana je na stvarnom događaju, na Brojerovom slučaju takozvane gospoćice Ane O. iz 1880. godine, zapravo Berte Papenhajm, koja je katarktičkoj metodi dala ime „čišćenje dimnjaka”. Frojd je kasnije ovaj metod zamenio slobodnim asocijacijama. U knjizi su isprepletani nagonski život, nesvesno, san i seksualnost, sa ničeanskom, aristokratskom i heraklitovskom vatrom obnovljene ljudske prirode. Prisni razgovori Jozefa Brojera, Frojdovog učitelja, i Fridriha Ničea, filozofa hladne usamljenosti i pesnika oslobođene volje, zapravo se nikada nisu desili. Oni se nikada u stvarnom životu nisu sreli. Međutim, Frojd jeste u stvarnom životu sreo fatalnu junakinju ovog romana Lu Salome, koja mu je bila učenica i prijateljica.

Niče je u ovoj priči terapeut Brojera, učenog (malo)građanina koji je vezan u čvor kolotečine i opsesije idealom žene, onim što će Jung nazvati arhetipom Anime. I sam Niče je opsednut idejom o Lu Salome. Eros i Tanatos, dve velike teme Frojdove psihoanalize ovde su u dijalektičkom začetku, uz začin Ničeove teorije preporođene volje, koja hoće da postane „ono što jeste” i da gleda unapred. Ničeov lik pokazuje da uvek najtananiji duhovi govore o jačini volje, da volja može, istine radi, duh da smešta u pakao, a da ne očajava zbog toga.

Frojd je zakoračio i u roman „Beli hotel” D. M. Tomasa (izdanje Zepter Book Worlda), knjigu sačinjenu od fiktivnih razgovora sa histeričnom bolesnicom, čiji se simptomi bolesti nalaze u seksualnoj traumi detinjstva. Dionizijska raspojasanost i snovidni prizori ove proze, u suprotnosti su sa užasnim slikama stradanja Jevreja.

„Ali kada Bog pati, kome on može da se obrati? I nametnu mi se slika, očigledna, upečatljiva, Bog ispružen na Frojdovom kauču...”, kaže u predgovoru drami „Posetilac” Erik Emanuel Šmit. Ova je drama, prema rečima autora, u osnovi kontradiktornost; Frojd je ateista u razgovoru sa Bogom, u noći kada mu 1938. godine nacisti odvode ćerku. Bog je za Šmita „mogućnost koja se pruža slobodi čoveka”. Za fiktivnog junaka Sigmunda Frojda to je sloboda da se siđe u samu dubinu duha, gde je ili nagon straha, ili drhtanja, ili sam spas.

Marina Vulićević

16.03.07 Danas

Pre nego što je roman "Tumačenje ubistva" Džeda Rubenfelda objavljen, novine su već na sav glas pričale o njemu. Razlog je priča sačinjena od mnogo neobičnih elemenata: glavni junaci su Sigmund Frojd i Karl Jung, a kroz priču se prepliću motivi erotike, ubistva, misterije, ludila, Šekspirovih dela, uz izvanredan opis Njujorka na početku XX veka. S majstorskom veštinom da sve ove elemente uklopi u jedinstvenu, celovitu i uzbudljivu priču Rubenfeld je čitaocu pružio put za sastavljanje slagalice, pun izazova i krajnje intrigirajući. Kao što je rekao Metju Perl, autor "Danteovog kluba", ova knjiga se ispušta iz ruku samo da bi se o njoj razmišljalo. Da čitaoci misle kao i kritičari pokazuje podatak da se "Tumačenje ubistva", od septembra 2006, kada je objavljenja, ne silazi sa engleske Amazonove top liste prvih deset. Roman je na srpski preveo Dejan Inić, a u knjižarama će se pojaviti do kraja marta u izdanju kuće Mono i Manjana... Kao inspiraciju za svoj debitantski roman Džed Rubenfeld je iskoristio događaj koji se odigrao početkom XX veka, kada je Sigmund Frojd prvi i jedini put boravio u Americi. O onome što se dešavalo Frojdu na tom putovanju malo se zna jer je po povratku u Beč Frojd o njemu retko govorio, a Amerikance je do kraja života pominjao kao "divljake". Džed Rubenfeld je profesor prava na Jejlu i jedan od najvećih stručnjaka za ustavno pravo. Još pre nego što je diplomirao na Prinstonu, završio je svoju tezu o Frojdu. Na fakultetu Džulijard pohađao je studije o Šekspiru. Živi u Nju Hejvenu sa ženom i dvoje dece. Tumačenje ubistva je njegov prvi roman.