Tri roga Meseca

07.02.08

POSLE dva romana, „Disharmonija“ i „Tri roga meseca“, koja su bila u trci za NIN-ovu nagradu, Aleksandar Jugović napisao je novi, pod nazivom „Srpski u sto lekcija“, koji će ovih dana biti objavljen u „Filipu Višnjiću“. Ovaj roman, iako bi to po naslovu izgledalo, nema nikakve veze sa takozvanim srbovanjem, koje nas je proteklih decenija skupo koštalo, već je to mirna priča o pojedincima koji za to nisu bili odgovorni, ali svejedno stradaju.
- Smatram da svaki čovek mora da deli sudbinu svoga naroda - kaže Jugović. - Prethodna dva romana su sa individualnog i kolektivnog aspekta to dokazivala, junaci - ukleti pesnik Dis i „prvi srpski vladar“ pokazali su nesreće srpskog naroda. Dis okrenut prema sebi, a Mutimir razapet okolnostima. Nova knjiga je uvezala sudbine običnih ljudi koje su nesrećne same po sebi.
* Šta možemo da naučimo iz romana „Srpski u sto lekcija“?
- Nedavno sam po ko zna koji put čitao „Znakove pored puta“ Ive Andrića i u tome ponavljao univerzalnu ljudsku istoriju. Pod tim ljudsku smatram pojedinačnu sudbinu, koja je gotovo identična bilo kojoj drugoj. Ako se vratimo do mračnog Heraklita, koji u jednom fragmentu kaže da ljudi vole da žive, ali još više žele da umru i rađajući decu stvaraju nove osuđenike na smrt, stoga je takozvani balkanski specijalitet proistekao iz nesreće koja je u isto vreme i književnost i istorija.
* Da li su istiniti likovi u romanu?
- Književnost pripoveda o onome što se moglo dogoditi, a u ovoj knjizi sve što je zapisano zbilja se dogodilo. Radnja je smeštena u drugu polovinu 20. veka, a posle kraja romana vraćamo se i do Prvog svetskog rata. To zvuči zbunjujuće, ali ko bude pročitao knjigu može mislima da sve te sudbine projektuje unazad, normalno u različitim društvenim okolnostima, ali nesreća je ista.
* Kako ste došli do junaka i priče?
- To su ljudi iz moje blizine koje sam dobro poznavao, jer sam od detinjstva slušao o njima, od rodbine, komšija, žitelja Čačka, u kome sam odrastao. To su isti ljudi koji svakoga okružuju u rodbinskim i prijateljskim vezama. U romanu sam postavio našu percepciju sveta, gledam ga iz centra vodeničkog kamena i kako se on brzo okreće pa ljudsko oko ne primećuje promenu. I tom točku ne dozvoljavamo da uspori. E, tu se odlično uklapa Hemingvejeva misao da sreća dolazi u raznim oblicima, samo ko je taj ko će je prepoznati. Mi, očigledno ne umemo.
* Šta očekujete od ove knjige?
- Toliko je ljudi u Srbiji u poslednje vreme kupovalo udžbenike za engleski u sto lekcija, francuski u sto lekcija, ruski u sto lekcija, a pri tome im nije padalo na pamet da nauče srpski. Srpski jezik može da se uči na drugi način. Ovaj roman pruža priliku za to.

NEUTRALNA
- KNJIGA je ideološki neutralna, koliko je to moguće, iako govori o vremenu Drugog svetskog rata - kaže Jugović. - Tu su pojedinci postojali u vremenu globalnih podela u Srbiji. Nisu oni ni osećali, ni nosili sa sobom jednu, drugu ili treću ideologiju, već su ih prihvatili kao nešto sasvim normalno.
D. MATOVIĆ

12.12.06

PISAC Aleksandar Jugović ušao je na književnu scenu sa nekoliko zbirki poezije, ali se ubrzo, u svom prvom proznom delu, hrabro uhvatio u koštac sa biografijom velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Roman "Disharmonija" bio je zapažen, a i njegova nova knjiga "Tri roga meseca" objavljena u "Filipu Višnjiću", takođe, probudila je maštu čitalaca. Vraćajući se u našu daleku prošlost, vremenu neposredno nakon doseljavanja Slovena na Balkan, Jugović, inače pomoćnik ministra kulture, traga za korenima naše religioznosti.
- Vreme ranoga srednjeg veka mi je poslužilo da bi u kontekstu vremena o kome se gotovo ništa ne zna ispričao istinu savremenog doba o kome mislimo da se mnogo zna - objašnjava Jugović. - Vraćajući se XIII vekova unazad, hteo sam da pokažem, da su odnosi među ljudima univerzalni, Da su najniže ljudske strasti one koje često vladaju većinom, da je društvo univerzalna kategorija, bez obzira da li bilo savremeno ili arhaično da su stupnjevi razvitka ograničeni samo na tehniku, a da emocija i poriv ne primećuju nove društvene kontekste u kojima imamo medije, velike fabrike, auto-puteve, nuklearne bombe. Nedostatak izvora za pisanje istorije ne mora da znači da je ne poznajemo. Naime, književnost predstavlja istoriju koja se mogla desiti, po zakonu verovatnoće, o čemu je još davno Aristotel govorio u "Poetici".

Da li ste sakupljajući građu za vaš roman došli do nekih novih istorijskih podataka?
- Od ono malo istorijskih izvora do kojih se može doći, slika Slovena nije baš onakva kakvu bismo mi verovatno želeli da imamo. Naprotiv, Sloveni, Beli Srbi, bili su narod koji je živeo bez reda ne poštujući nikakve dogovore. Verujući u razna božanstva Svaroga, Velesa i vrhovnog Peruna, nisu znali za reč milost, već udruženi sa Avarima sejali su strah i smrt širom tadašnjeg Vizantijskog carstva. Početkom VII veka napadali su Solun, hrišćanski Solun, a sada jedno jutrenje u srpskom pravoslavnom hramu peva o odbrani Soluna. To je apsurd, sličan svim apsurdima koji nas prate kroz vekove. To je pokazatelj da koliko god menjali bogove Srbi ostaju Srbi.

Opisali ste put Slovena od paganstva do hrišćanstva...
- Iz prethodnog se vidi, da to nije bila pitoma religija, da je put traženja sebe duboko u čoveku a ne u Bogu. Da je spoznaja Boga put čoveka a ne religiozne ili istorijske epohe. Zato put od paganstva ka hrišćanstvu nije lak, kao ni put od lošeg do dobrog.

Koliko je u nama ostalo od "slovenskog divljaštva" o kojem pišete?
- Nije to slovenski, a još manje srpski specijalitet. Mislim da je Bijant rekao: Većina ljudi je zla. Tu se krije ključ. Duh zla nije vezan za naciju i epohu, on pripada čoveku, a problem je što u našoj istoriji najveću ulogu su imali oni koji su zli.

Koliko se nedovoljno istražena prošlost može (zlo) upotrebiti u literaturi.
- Nema sumnje da pisac uvek piše o sebi i svom vremenu, i kada Flober piše Salambo on piše o svom vremenu. Prošlost je zapravo katalizator za univerzalne fenomene. Nema zloupotrebe iznad istine, a sve je istina.

ISTORIJA

Da li čitaoci više veruju piscima istorijskih priča nego samim istoričarima?
- Istorija je štura, zbir podataka sa malo ili nimalo emocija, bar kada govorimo o klasičnoj istoriji. Ona je usmerena na velike ličnosti i ratove, a nema mesta za običan život. Gde je tu želja i strepnja običnog čoveka.
Može se videti kroz novi talas istraživanja porodične istorije, ili istorije privatnog života, da se tim načinom istorija približava književnosti.

D. Matović

30.08.06

KAO pisac biografije velikog pesnika Vladimira Petkovića Disa ušao je u izbor za NIN-ovu nagradu. Sadašnji pomoćnik ministra kulture Aleksandar Jugović, odlučio je da ode u dalju prošlost i u novom romanu "Tri roga meseca", u izdanju "Filipa Višnjića", potraži korene srpske religioznosti. Opisujući granicu između paganstva i hrišćanstva, ovaj mladi Čačanin, otkriva čitaocima drugačije lice Slovena.
- Dugo sam prikupljao materijal za ovu knjigu - kaže naš sagovornik. - Preturajući po arhivama, listajući knjige o običajima Srba, došao sam do mnogih zanimljivih otkrića iz naše daleke prošlosti. Mnogi od običaja koji su ušli u naš svakodnevni život, vode poreklo iz tih davnih vremena.
Shvatio sam da koliko god da menjamo bogove, uvek ostajemo isti.

Razbili smo iluziju i pokazali Slovene kao ratnički nastrojen narod. Da li je to samo literarna fikcija?
- Istražujući, došao sam do veoma zanimljivog podatka da su Sloveni pokušali da osvoje Solun. Po nekim dokumentima, otkrio sam i da su Sloveni bili ratnički nastrojen narod, koji su drugi opisivali kao horde varvara. Ne postoje pisani spomenici, pa sam izgubio dosta vremena u potrazi za imenima iz tog vremena. Krenuo sam od podatka da se jedan od prvih srpskih vladara zvao Klonimir, od njega je potekla loza Časlava Klonimirovića, pa sam po nekoj analogiji mog junaka nazvao Strojimir. Nisam hteo da analiziram koliko smo star narod i da li smo uopšte stari.

U romanu pominjete stare slovenske bogove, koji su vas od njih najviše opčinili?
- Bog Pan i Isus Hrist. To su jedina dva božanstva koja su umrla.

Tragali ste i za korenima srpskih podela?
- Mi smo večito podeljeni. Ne vredi nam što menjamo bogove, kad ostajemo nesavršeni ljudi. Moj junak prolazi kroz različite situacije i iz njih izvlači pouke. U mom romanu oni koji greše bivaju kažnjeni. Kod nas je suprotno, nevini su, uglavnom, krivci, a pravi krivci - nevini.

- Šta vam je bliže biografska ili istorijska knjiga?
- Dis je iz mog zavičaja, čini mi se da sve njegove pesme znam napamet. I zbog toga u romanu "Disharmonija" ima mnogo mene. Kažu da je najteže napisati drugu knjigu, ako je prva dobra, sve vreme si u grču da sa drugom ne pogrešiš.

D. MATOVIĆ