Treperenje

01.01.00

Rec
Decembar 1998.
#49

Poseban je slucaj

KAKO GODINE IDU sve cesce sam u prilici da pisem o knjigama preminulih kolega, o posthumnim izdanjima. U tom krugu sagledana, sudbina pesnika Milana Milisica posebno je tragicna. Naime, znano je : Milisic je bio srpski pesnik u Dubrovniku, a njegovo pesnicko i prevodilacko delo bese narociti intelektualni most izmedju srpske i hrvatske kulture i, posebno, knjizevnosti. Takodje, poznato je da je igrom tragicnih okolnosti pesnik ubijen u svom stanu prilikom srpskog bombardovanja Dubrovnika, te je njegova smrt postala i simbolicki beleg apsurdnosti poslednjeg ratnog sukobljavanja na Balkanu. Nije , naravno, slucajno sto Milisiceve knjige vec objavljuju u Zagrebu, svrstavajuci ga u hrvatsku knjizevnost kao sto ce ga i ovdasnji naciobriznici trpati u kontekst "cisto" srpske lirike. Ali, kao i obicno i zauvek, ostavljam takve aktivnosti "odabranima", a paznju posvecujem onome sto njih sustinski ne interesuje -- Milisicevim pesmama.
Nedavno je kod "Stubova kulture " stampana druga, posmrtno objavljena Milisiceva pesnicka zbirka. Prvu, s naslovom Nastrana vrana, objavio je beogradski SIC i bese posvecena deci.
Treperenje je dosta opsezna kolekcija pesama za odrasle, svrstanih u dva ciklusa: "Treperenje" i "Dobre i lose slucajnosti". Generalno uzev, prvi ciklus tematizuje nesigurnost i neizvesnost relacija u svetu, izmedju pojava i izmedju ljudi, te se trudi da citaocu predoci alternativnu viziju stanja stvari -- otuda i pesnikov napor da svaka od pesama bude i zvucno i smisaono bogati znak, da privlaci paznju kako gustim jezickim tkanjem, tako i ocudjavajucim slikama. Razmotricemo nekolicinu najuspesnijih ostvarenja u ovom ciklusu.
"Od kapi do kapi" pocinje osvrtom ka proslosti, isticuci vec prvom recju aktuelnu razliku : Rijetko cete sada vidjeti skupljace rose -- / Prije no sto se posve razrijedi tama / Polazili su , lakih kretnji, cesto zvizducuci / Medju listice i latice sa svojim bocicama... Fantasticni prizor sakupljaca kapi rose, kao potencijalno licni znak "izgubljenog raja", sirice se i bogatiti u narednim katrenima slikom letnjeg posetioca "ledara", vizijom "kristalnog filma" na zimskim oknima, zvukom muzickog "instrumenta", lavora u koji kad pada kisa kaplje sa probusenog tavana. Milan Milisic mozaicki prati metamorfoze vode i gradi bajkoviti svet od sest katrena, uvodeci pred kraj pesme svoj decacki lik u prostor ovih vizija , kao lik onoga ko je prihvatio i "razumeo" vodu. Lepe slike ("lepe" je pravi atribut) diskretne, "labave", nenametljive rime, podsticu citaoca da sledi tajnovitost ovih stihova u visestrukim citanjima. Kako se moze procitati u zapisu ispod pesme "Raskopavanje cempresa ", Milisic ju je napisao posle posete izlozbi Van Gogovih slika u San Remiju, decembra 1986. Ta akusticka bravura, nacinjena od zvucnih titraja i trepeta, vrtlozenja i izviranja reci zvucnom magijom "priziva ", skoro "mimeticki", kolornu ritmiku Van Gogovih slika. Uporedite prvu sestinu: Poniknuo je sad, poniknuo / Stazicom mrava u deblo / Izmedju ukocene provincije / I kermesa u grudima / Cempres od zagrada, devetica i sestica / Kuljao je kroz lijevak... Sa nesmanjenom energijom pretace se niz predstava palog cempresa u narednim strofama, dokazujuci verbalni i muzicki virtuozitet pesnika. Rec je o jednoj od najboljih Milisicevih pesama uopste.
"Prva noc u nevidljivoj kuci " je nastala od somnabulnih asocijacija, koje nas preko konkretnosti povoda vode u iracionalni svet Milisiceve imaginativnosti, dok nas pesma "Brodicom" ozaruje poentnim bleskom: Motor ponavlja par prostih taktova / Pod nadzorom pucine sto spava otvorenih ociju / U bonaci , kao u praznoj muzickoj skoli.
Naravno nije fraza da su skoro sve pesme u prvom ciklusu izazovne za citanje i tumacenje, ali se slozenoscu pesnickih slika namecu "Setnja do samostana" (u kojoj jezicko obilje priziva paradoksalnu tisinu!), zatim igriva "Sretnobrojka", "pomereni" pogled pesme "Peep Show" itd.
Rekao bih, svestan nuznosti simplifikacije, da se suma Milisicevog pogleda na svet sabira u desetak stihova nenaslovljene pesme koja poentira prvi ciklus, globalno relativisuci znacaj pojedincevog zivota (i Vas i mene):

U tisucljecu sto nailazi
Nece od nas ostati
Puno tragova --
Po koja skromna crkvica
Ozbukana, bijela
Ulomak pletera
Sklop nekolikih rijeci
A poslije ce opet poteci
Neparno tisucljece.
Toliko, ni manje ni vise.


Drugi ciklus pesnicke knjige Treperenje, s naslovom "Dobre i lose slucajnosti ", podeljen je u dve celine. U pesmama obe, smelo bi se generalno reci, jezicki je izraz pojednostavljen, a umesto metafizickim odnosima, Milan Milisic se bavio konkretnijom istorijskom i personalnom situacijom.To je za posledicu imalo izvesnost licnog kritickog angazmana, pazljivo utkanog u stihove. Dok pesma "Konji u imunizaciji" ironijom "povezuje" divljenje prema ljudskoj dosetljivosti (zbog tehnologije pravljenja seruma) i skeptican, kriticki pogled prema sudbini opitnih zivotinja (konja), pesma "Susreo sam Isusa " govori o pesnikovom susretu sa plemenitim covekom koji ga je dobrotom i izgledom podsetio na Hrista. Uspela pesma "Ucim moju majku da hoda", pak, koristi pesnicki humor u poenti, pokazujuci jednu od mogucnosti oplemenjivanja dosetkaske poetike. Drugi deo ciklusa tematski se oslanja na Milisiceva putovanja i stranstvovanja te se urbanost i multikulturalnost, uz ukrstanja nase i engleske leksike javljaju kao zgodan "medij" za ispitivanje delotvornosti iskustava i znanja koja sacinjavaju "nas pogled na svet". Intelektualizam ovih pesama kao i njihov melanholicni ton cine ih vrednim delom Milisiceve lirike.

Treperenje je pesnicka knjiga natprosecnih kvaliteta. Kao kakav stari, vredni brevijar ukazuje na ozbiljnost i humornost Milisiceve poezije, na njen metafizicki potencijal i sklonost ka igri, na pesnikovu erudiciju i neokrnjeni radoznali decacki duh. I u godini koja bi bila znatno bogatija pesnickim knjigama od 1997, ova zbirka bi spadala u krug dve-tri najvrednije.
Vasa Pavkovic