Te neznanke

13.07.03 Politika

Izdavači postaju sve ažurniji u prevođenju najnovijih dela pisaca koji su ili potvrđeni visokim i uglednim književnim nagradama od ranije, ili su ih upravo dobili i pridružili ranije primljenim priznanjima kao što su "Buker" ili, recimo, "Gonkur"... Tako su se poslednjih nedelja pojavile knjige istaknutih stranih autora za koje bi bila nepravda ne preporučiti ih, pa makar ih mnogi čitaoci nabavili kada i njihove cene bude znatno niže, a to znači – na Beogradskom sajmu knjiga u oktobru.

Tako je "Plato" objavio roman "Bez utehe" Kazua Išigure, britanskog pisca japanskog porekla, koji nam je poznat po prethodno prevedenom romanu "Ostaci dana" za koji je dobio "Bukerovu" nagradu (prema njemu je snimljen film sa Entoni Hopkinsom i Evom Tomson, prikazivan i kod nas). Prevodilac, Nenad Tomović, lektor na Katedri anglistike Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je najnovije Išigurino delo izuzetno literarno dostignuće, "na tragu Džemsa Džojsa, Semjuela Beketa, i Franca Kafke". Za britanske kritičare, ovo je delo "najfrustrirajući roman" Kazua Išigure.

Prilično tačno, jer autor "svesno ostavlja čitaoce u nedoumici", postavljajući junaka, pijanistu, u košmarno vreme, u košmarne situacije, i u odnose sa ljudima o kojima ni on, a ni čitaoci ne mogu ništa čak ni da naslute. "Bez utehe" je, u biti, roman apsurda, reklo bi se nalik Beketovom "Čekajući Godoa", napominje prevodilac.

Pesak i pena

"Narodna knjiga" je objavila "Pesak i penu" Halila Džubrana, prvu iz serije dela ovog autora koja namerava da štampa do kraja godine. Džubran je jedan od kultnih pisaca 20. veka (preveden je na više od 20 jezika), a na arapskom govornom području smatraju ga jednim od najvećih autora svih vremena. Prevođen je na srpski, a "Pesak i penu" je sa arapskog prevela Dora Spasić, koja ovo delo smešta u Džubranovu najzreliju fazu, i sa "Prorokom" i "Isusom sinom čovečijim" čini trilogiju.

"Pesak i pena" su kratki lirski zapisi najvišeg umetničkog dometa, a opremljeni su ilustracijama samog Halila Džubrana koji je, poput Vilijama Blejka, ilustrovao sopstvena dela.

"Paideja" je čitaoce obradovala najnovijim romanom Andreja Makina "Zemlja i nebo Žaka Dorma" u prevodu Anđe Petrović sa francuskog jezika. Roman je poslednji deo Makinove trilogije koju čine još i knjige "Francusko zaveštanje" i "Rekvijem za Istok" (obe takođe objavljene u "Paideji".) "Zemlja i nebo Žaka Dorma" je pre nekoliko meseci objavljen i u Francuskoj, a već se uskoro očekuje drugo izdanje (tiraž prvog je 100.000 primeraka).

Roman je "hronika romantične ljubavi" koja se završava tužno; radnja se dešava za vreme Drugog svetskog rata, a junak, francuski pilot, stvarno je postojao, i uistinu poginuo u jednoj akciji. Priča je, neko bi rekao, "lakša" u odnosu na ono što je Makin do sada pisao, ali stvarnost i fikcija za pažljivog čitaoca mnogo su teži kada se ovako "smiješano" ispijaju.

Te neznanke

"Paideja" je objavila roman još jednog francuskog pisca, Žaka Ešnoza. Delo nosi naziv "Odlazim" (prevod Jelena Jelić), a Ešnoz je za njega 1999. godine dobio Gonkurovu nagradu. Delo počinje rečju "Odlazim" koju glavni junak izgovara pre nego što će napustiti ženu i dom. Istom reči, roman se završava. Ono što je "između" govori o junakovom lutanju, o želji za samoćom, i nemirenjem jednoličnim, duhovno siromašnim životom, i konačnim shvatanjem da se prostor između dva odlaženja može ispuniti samo pustolovinom, i krajnjim osećanjem "nelagodnosti i premorenosti". Za junaka ovog romana, "odlazim" znači i neumitnost protoka vremena...

U izdanju "Stubova kulture" dolazi nam još jedan dobitnik "Gonkurove" nagrade; Patrik Modiano koji romanom "Te neznanke" (prevela Mirjana Avramović-Uaknin) zbunjuje kritičare. Da li je reč o noveli, ili o tri nezavisne duže priče? Kako god sami procenili, reč je, zapravo, o tri segmenta iz života tri žene, života u kojima se junakinje osećaju kao plen koji ne može da utiče na ono što se događa. Ta melanholična poruka da se sudbina ne može dokučiti proističe i iz piščevog vrlo uočljivog socijalnog angažmana, potvrđenog i biranjem junakinja iz siromašnog miljea i njihovog smeštanja u grad, u veliku nepoznatu sredinu u kojoj se još više osećaju nemoćno.

A. Cvijić