Danijel Dž. Borstin (1914), istaknuti američki istoričar dobitnik je Pulicerove nagrade za trilogiju pod nazivom Amerikanci (The Americans), za koju je takođe nagrađen i Parkmanovom i Bankroftovom nagradom. Radio je kao upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije Smitsonijan, u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a dvadeset i pet godina predavao je istoriju na čikaškom univerzitetu. Plodan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, napisao je dela iz oblasti kao što su istorija, sociologija, politika i pravo (neki od naslova iz njegovog bogatog opusa jesu: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona).Borstinove knjige prevođene su na više od dvedeset jezika.Svet stvaranja je drugi tom trilogije (prvi tom je Svet otkrića), koja se bavi tekovinama i kulturnim nasleđem civilizacijaDanijel Dž. Borstin je napisao i trilogiju Amerikanci, za koju je dobio Parkmanovu, Bankroftovu i Pulicerovu nagradu. Godine 1989. dodeljena mu je Nacionalna knji?evna nagrada za doprinos književnosti. Bio je upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije Smitsonijan, a dvanaest godina je radio kao bibliotekar u Kongresnoj biblioteci. Živi u Vašingtonu sa suprugom Rut F. Borstin, koja je i redaktor njegovih dela.
08.12.03 Politika
Izdavački poduhvati
Novine iz Geopoetike
Već celu deceniju na tragu posebnih koordinata koje podrazumevaju uputstva za shvatanja neobičnih aspekata svetova u kojima živimo, od onog najrealnijeg do umetničkog i maštovitog, izdavačka kuća "Geopoetika" iz Beograda stvorila je krug čitalaca koji sa nestrpljenjem očekuju njena nova izdanja. Ove jeseni, "Geopoetika" je, poštujući rokove koje je obećala, zaokružila izdavački poduhvat koji traje već tri godine. Naime, ovoga puta u prevodu Zorice Đergović-Joksimović objavila je treću knjigu američkog istoričara Danijela Dž. Borstina "Svet traganja", i time na srpskom jeziku ponudila jedno sasvim neuobičajeno putovanje kroz vreme i prostor u kojima se reflektuje naša civilizacija.
Prethodne dve Borstinove knjige, "Svet otkrića" i "Svet stvaranja", sada dopunjene "Svetom traganja" predstavljaju i pažnje i hvale vredan napor jednog izuzetno obrazovanog čoveka da objasni ili makar ponudi mogućnost razumevanja nekih pitanja koja od antike do modernog doba mogu biti svedena na ono na šta se najteže (ako je moguće, uopšte) može odgovoriti. A to je – ko smo, i zašto smo ovde.
Ovidije i "Poslednji svet"
Naravno, Danijel Dž. Borstin je pragmatično ljudska traganja za smislom uslovno podelio na tri oblasti. Prva, u "Svetu otkrića" odnosi se na istraživače i pionire nauke, teorijske i primenjene; druga, "Svet stvaranja" dotiče ljudska dostignuća na polju umetnosti. Treća, koja je pred nama, vrhuni dostignućima čoveka na nivou misli, one najradoznalije, najčudnije i najlepše, od proroka do filozofa. "Svet traganja" je, u stvari, kako autor zapisuje u podnaslovu, istorija čovekovih neprestanih težnji da razume svoj svet. Tako ova knjiga nudi kao mogućnost puteve kojima su naši preci prošli promišljajući ideju sveta i postojanja, od religije do starih i novih utopija. Mojsije, Sokrat, Erazmo, Homer, Tomas Mor, Dekart, Makijaveli, Hegel, Marks, Špengler i Tojnbi, Malro... – valja nam pročitati Borstinov "Svet traganja" da bismo doživeli iluziju razumevanja makar zrnca odgovora na zagonetku našeg postojanja.
Na tragu Borstinovog naučnog dela, napisanog tako privlačno da se čita kao da je roman, nalazi se i romansijerski poduhvat austrijskog pisca Kristofa Ransmajera "Poslednji svet", koji je na srpski jezik preveo Zlatko Krasni. Ransmajer nije nepoznat našim čitaocima, čak bi se moglo reći da je on pisac "Geopoetike" jer je objavila i njegove romane "Užasi leda i mraka" i "Morbus Kitahara". Delom "Poslednji svet" koje je sada pred nama Ransmajer je postigao svetsku slavu. Ono je prevedeno na najvažnije jezike, a književna kritika se utrkuje u davanju ocena poput "velika knjiga, pravi dragulj", "grandiozno", "magično značenje"...
Za osnovu romana Kristof Ransmajer je izabrao jednog od najčitanijih pisaca antike Publija Ovidija Nazona koji je, zato što je po carskom naređenju prognan iz Rima, ogorčen, spalio svoj rukopis "Metamorfoza". Na sreću, prepis, ali Ransmajer spekuliše pitanjem "šta bi bilo da je Ovidije svoje delo poneo u progonstvo, i da je ono tamo nestalo zajedno sa svojim autorom..". Austrijski pisac koji sada živi u Irskoj je, kao i u ranijim romanima, potpuno neobičan stvaralac, a jezički čitaocu nudi neverovatni svet zvukova i slika.
Britanske studije kulture
I roman "Varijanta Lineburg" italijanskog pisca Paula Maurensiga koji je sa italijanskog jezika prevela Mirjana Ognjanović nastavlja tu liniju proze neobičnog koju neguje "Geopoetika". Prošle godine imali smo priliku da pročitamo "Canone inverso" istog autora, a sada nas Maurensig uvodi u svet dobra i zla tako što, polazeći od "smrti pod tajanstvenim okolnostima", opominje na nedavnu prošlost u kojoj su mučne i tragične životne uloge imali Jevreji i Nemci.
I, najzad, tu je još jedan poduhvat "Geopoetike", "Britanske studije kulture, geografija, nacionalnost i identitet" Dejvida Morlija i Kevina Robertsa (prevod: Ivan Panović, Srđan Simonović i Ljiljana Marković), knjiga koja "prati dinamiku savremene britanske kulture, nastojeći da identifikuje njene nove konfiguracije i putanje kojima bi se mogla kretati u budućnosti". Delo čini trideset eseja u kojima stručnjaci raspravljaju osnovne aspekte kulture svoje zemlje koji za podlogu imaju stvaranje britanskog društva kroz istoriju, a potom tradiciju i nasleđe u formiranju različitih identiteta. Ova pažljivo osmišljena i urađena knjiga pravi je obrazac studije kulture kakvu bi trebalo da ima svaka nacija, svesna svojih prednosti i nedostataka pred uključenje u svetsku globalizaciju.
A. Cvijić
