Miloš Komadina, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu.Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama „Obično jutro“ objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: „Student“, „Vidici“ i „Književne novine“. Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
01.01.00
Dnevnik
26.12.2001.
SAVREMENA POEZIJA
Magijski poentilizam
Miloš Komadina: SVEJEDNO; "Rad", Beograd, 2001.
Piše: Vojislav Karanović
Nakon osam knjiga poezije i jedne knjige eseja pesnik Miloš Komadina objavio je ove godine knjigu svojih izabranih pesama. Pesme je izabrao i knjigu strukturno osmislio sam autor. U napomeni na kraju knjige kaže se da je pesnik nakon dve decenije poetskog stvaralaštva poželeo da na jednom mestu vidi sabrane svoje najbolje i najdraže pesme. Pesme izabrane po ovom kriterijumu, njih ukupno sedamdeset (što predstavlja otprilike četvrtinu pesnikovog dosadašnjeg opusa), Komadina je rasporedio u tri ciklusa i od njih sačinio knjigu koju je nazvao Svejedno. Ciklusi nose naslove: Mimo, Čudo i Smrt smrti, što su zapravo naslovi tri pesme, a interesantno je to kako je Miloš Komadina koncipirao i osmislio ove cikluse, kao uostalom i čitavu knjigu. Ne obazirući se na hronologiju nastanka i objavljivanja pesama, autor ih je u cikluse grupisao po drugim kriterijumima. U prvi ciklus uvrstio je pesme iz svih perioda svog stvaralaštva, a kao objedinjavajući faktor naznačio je izvesnu srodnost osnovnog raspoloženja izabranih pesama. Drugi ciklus sačinjavaju pesme u kojima je autor video izvesnu igru svetlih i tamnih tonova, dok se u trećem ciklusu nalaze pesme u kojima je primetna izvesna redukcija, govor lišen ukrasa i ton svekolike pomirenosti. Jedino je u trećem ciklusu uzeta u obzir hronologija nastanka: u njemu se nalaze mahom pesme iz poslednje dve pesnikove zbirke.
Grupisane na ovaj način pesme nam omogućavaju da sagledamo osnovne kvalitete dosadašnjeg pesništva Miloša Komadine, u nešto manjoj meri možemo da steknemo uvid u to kako je tekao razvoj i sazrevanje njega kao pesnika, ali ono osnovno što ovako koncipiran izbor nudi jeste mogućnost da se dosadašnji opus predstavi ne samo u formi pregleda, odnosno preseka, nego da se uz pomoć brižljivog odabiranja i pažljivog komponovanja pesama pokuša napraviti još jedna, nova, autorski obeležena knjiga. Pesnik je ovu mogućnost iskoristio, tako da smo dobili knjigu, interesantno koncipiranu, koja sama pokušava da nam ispriča i jednu posebnu, svoju priču. Ta bi se priča najkraće mogla odrediti samim naslovom knjige (Svejedno), odnosno "tonom svekolike pomirenosti", kako to u vezi sa trećim ciklusom napominje autor. Komadina je pokušao da izborom i komponovanjem pesama u celinu ove knjige iskaže upravo taj titraj, da istakne raspoloženje rezignirane pomirenosti, blage sete i melanholije. U tome je uglavnom i uspeo, zbog čega nam se knjiga Svejedno i čini vrednim i zanimljivim delom.
Same pesme podsećaju nas na ono što smo u Komadini na osnovu prethodno objavljivanih knjiga već znali. Reč je o pesniku istančane lirske osećajnosti, urbanog senzibiliteta, stvaraocu koji sa velikom brižljivošću i osećajem za detalj "hvata" prizore i fenomene našeg svakodnevnog života, ali i o pesniku koji ume da se nadnese nad duboke ponore naše unutrašnjosti, i zna kako da nam u pesmama saopšti svoje iskustvo susreta sa tom tamnom i ponornom stranom našeg postojanja. Prethodne pesnikove knjige, zbog izvesne neujednačenosti u kvalitetu, možda su ostavljale prostor za izvesnu nedoumicu u pogledu vrednovanja njegovog stvaralaštva. Ovaj izbor omogućava nam da se definitivno uverimo u to da je ovde reč o vrednom i autentičnom pesniku. Zato je ova knjiga Miloša Komadine, gde su probrane i sabrane mahom njegove najbolje pesme, više nego dobrodošla.
U jednoj od pesama koje nisu ušle u ovaj izbor, a kojom se završava pesnikova knjiga Južni krst, pesnik u formi manifesta iskazuje sledeće stihove: "Za magijski poentilizam, gde je svaka tačka/ srce jedne galaksije, Junusovo slepo oko/, klica svake mogućnosti, živi duh!" I upravo je tu negde osnovni kvalitet poezije Miloša Komadine: u nastojanju pesnika da od svega što uzme u fokus stvori jedan univerzum, da stvari koje izdvaja, imenuje i o njima govori ne lišava njihovog oreola. "Viđam te oreole posvuda", reći će u jednoj pesmi ove knjige sam Komadina, misleći pre svega na svetlosni halo koji postoji oko ljudi, oko osoba sa kojima se on susreće. Čitajući pesme iz knjige Svejedno primetićemo da ovakve oreole pesnik traži svugde, pokušava da ih vidi u svakoj stvari, i upravo su ti trenuci, te male epifanije, kada se neka stvar ukaže u nekom čudnom, svom obasjanju, najvredniji trenuci ove poezije. To su one pesme u kojima jezički ritam i slike prate jedan drugi ritam, pesme koje osluškuju kako "kuca srce jedne galaksije".
