28.01.18 Politika
Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu
U Galeriji nauke i tehnike SANU večeras u 18 časova biće otvorena izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu”, a uvodnu reč održaće akademik Zoran Petrović i autor izložbe dr Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma i generalni sekretar Evropske romske unije.
– Za prethodne četiri godine održani su brojni skupovi povodom godišnjice Velikog rata, ali nijedan nije bio posvećen Romima. SANU je prepoznala značaj događaja i pomogla nam da realizujemo ovu izložbu. Za sto godina retko ko se bavio stradanjem Roma: Francuz Emanuel Filhol napisao je knjigu „Javne vlasti i romska manjina u Francuskoj za vreme Velikog rata”, a prof. dr Danijel Vojak autor je studije „U predvečerje rata Romi u Hrvatskoj 1918?1941” kaže Dragoljub Acković, i podseća da će ove godine biti obeleženo hiljadu godina od raseljavanja Roma iz Indije.
Naučni značaj ove izložbe je, kako dodaje, u tome što je prvi put fotografija uzeta kao primarni izvor za proučavanje istorije Roma.
– Ne zna se broj stradalih Roma u ratu, ali znamo da su učestvovali u srpskoj vojsci i povlačili se sa njom. Foto-materijal skupljao sam decenijama, otkupljujući ga od ljudi koji se bave fotografijom. Uočio sam brojne dopisne karte koje prikazuju Rome iz tog perioda; neke od tih dopisnica su umnožavane, naročito u nemačkim tipografijama, a na fotografijama se vide i mršava, golišava romska deca na snegu i sa njima dobro ugojeni austrougarski oficiri. Na jednoj fotografiji vidimo kako vojnik prislanja Romkinji bajonet na glavu – ističe naš sagovornik, koji čuva i fotografiju svog dede, oficira Živojina Ackovića sa Krfa iz 1916. godine.
Romi su bili i vojni muzičari u ratu, a u to vreme nastalo je nekoliko romskih kola koja se i danas sviraju.
– Poznat je slučaj kada su Bugari 1917. streljali stanovništvo jablaničkog i topličkog sreza, romski vojnici Ilija Ilić i Buksan Strugoprutić krenuli su ka neprijateljskoj vojsci, dok je trubač Gvozdenog puka Rustem Sejdić (nosilac Albanske spomenice, pradeda trubača Fejata Sejdića) zašao među bugarske redove i odsvirao za srpsku vojsku signal za na„pad” a za bugarsku „povlačenje”. Iskusni muzikant prethodno se krišom prikrao bugarskom rovu i „skinuo” šta svira bugarski trubač. Svu trojicu odlikovali su regent Aleksandar Karađorđević i francuski komandant Franše d’ Epere – navodi Acković, i pominje da je zbog romskog učešća u ratu na srpskoj strani u Beogradu kasnije podignut obelisk s natpisom ”U sećanje na romske žrtve koje su umrle ili ubijene tokom rata 1914-1918”.
Prema njegovim rečima, za vreme rata i pre njega, doneti su brojni zakonski akti koji su romsko stanovništvo nipodaštavali i potcenjivali, kao onaj iz 1912. u Francuskoj ili 1916. u Hrvatskoj. Romima je zabranjivano kretanje, bavljenje muzikom i prodaja konja, što su bila njihova osnovna zanimanja, a na svaka 24 sata morali su da se javljaju u policiju. Takvih zakona, kaže naš sagovornik, u Srbiji nije bilo.
– Na izložbi je analiziran život Roma u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji. Za vreme rata francuske vlasti su prognale Rome u logore smatrajući ih sumnjivim i nepoželjnim. Romi su se u britanske vojne snage javljali i kao dobrovoljci. Pominju se kao dobri konjanici, konjički instruktori, kovači i potkivači unutar britanske vojske gde je bilo i romskih pilota. U Rusiji su posle Oktobarske revolucije otvorene škole na romskom, pokrenuti njihovi listovi, štampane knjige. Ciganski horovi zabavljali su u to doba rusko plemstvo, a među najpoznatijim bio je hor Lebedevih. Te horove su slušali i stari i mladi, voleo ih je i Raspućin – priča Acković. On podseća da je između dva rata u Beogradu 1927. formirana prva srpsko-ciganska zadruga za uzajamno pomaganje u bolesti i smrti, 1935. pokrenut list na romskom jeziku ”Glas Roma”, a 1938. i omladinsko romsko udruženje.
Karađorđeva zvezda za Ahmeda Ademovića
Rom Ahmed Ademović iz Leskovca bio je vojni trubač. U Kumanovskoj bici 24. oktobra 1912, vođenoj za vreme Prvog balkanskog rata, obukao je kaftan i stavio fes mrtvog turskog vojnika, ušunjao se u pozadinu turske vojske i odsvirao njihove trubne znake za odstupnicu. Zbunjena vojska, koja je bila u silovitom naletu, počela je da se povlači. Opet neopažen, zašao je potom među srpske trupe i odsvirao signal za juriš. Srpska vojska je tom prilikom nanela Turcima poraz. Za ovaj podvig odlikovan je Karađorđevom zvezdom s mačevima, a njegov domišljati čin izučavan je kasnije na francuskim i ruskim vojnim akademijama ? kaže Dragoljub Acković. Ademović je umro 1965, vrlo siromašan u 92. godini. Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali njegova dva sina Redžu i Ramu.
Mirjana Sretenović
