Šta svaka žena triba znat o onin stvarima

13.06.03

Muškima je prije braka najvažnije kakve žene imaju noge, a čim je utiraju u kužinu, onda im je najvažnije kakve su joj ruke. Noge više niko i ne primjećuje, napisala je Arijana Čulina u knjizi „Šta svaka žena triba znat o onim stvarima“ (izdavač u SCG „Narodna knjiga“), koja je za samo godinu dana u susednoj Hrvatskoj doživela neverovatnih 30.000 tiraža. Protekle godine napisala je i knjigu drama „Splitska kvatrologija“, (do sada je prodato 10.000 primeraka). Čulina je, inače, glumica Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu i, kako sama kaže, sve je to pomalo čudno, a možda i apsurdno. Ovdašnja publika pamti je kao lik iz serije „Đekna još nije umrla“.

Osvrćući se na ta svoja profesionalna opredeljenja, uz osmeh, na duhovit način, Arijana kaže kako je igrala niz lepih uloga, ali joj je sve to postalo zamorno i nedovoljno u jednom trenutku i onda se latila pera.

- Glumu san studirala i diplomirala u Beogradu, 20 godina san se vrlo ozbiljno bavila time, i iman samo jednu glumačku nagradu. I to za „Ptičice“ u režiji Paola Mađelija. A napisala san tu knjigu i postala najprodavaniji pisac od postanka Hrvatske! Ima ljudi koji se cili život bave time, a ja san upala ka s Marsa, i eto. Dobila san i nagradu „Marin Držić“ za prvu dramu koju san napisala i to između 79 pisaca. Možda san nešto krivo skontala u životu (smeh), jer uzmen nešto za zabavu malo šarat, i eto šta se desi.

Među onima kojima zahvaljujete na početku ove vrlo duhovito napisane knjige jesu i svekrve?

- One su vrlo posesivne, jer sin je sin. A kćer je neki promašaj (smeh). Kod nas se kaže rodija se sin i rodilo se dite. Odatle valjda ta posesivnost majke koja je, zaboga, rodila sina. Ja nisan, imam kćer. Inače, u ovoj knjizi san progovorila o jednom sloju žena o kojima se do sada nije baš puno pričalo.

Kakav je to sloj?

- Puno je filmova, serija, knjiga i časopisa o ženama, ali to su sve savremene žene, neudate ili razvedene, koje pripadaju savremenom miljeu. A ovo su neke žene koje pristaju na svoj život takav kakav je, i kao Čehovljevi likovi negdi bi tile otić, ali nikud ne odlaze zbog straha od promina, zbog ovoga i onoga. I ostaju u osnovi nezadovoljne. O tome govori moja drama „Nemoj se rodit ka žensko“, i to je prvi put dovelo u teatar publiku koja do tada nije išla u pozorište. Znate, 450 ljudi u sedam, 450 u devet... ka da je utakmica. Ta problematika, kao i ova knjiga, privukla je ljude koji se nisu zanimali za takve stvari. Da li je to prava umitnost ili nije meni nije bitno, ako me zovu kad hoće da se smiju, ja san svoj zadatak obavila.

Napisali ste: „To je uvik tako još od malih nogu, ti voliš nekog, a taj voli neku drugu.“ Naopako pravilo ili...

- Da nije nesritnih ljubavi, ne bi tol’ka silna literatura bila napisana. To je to: voliš nekog, neko tebe, i na kraju pristajemo na neki život u kome se gube ideali. Nema puno izbora, ili ćeš bit fanatik cili život ili ćeš pristat na kakav-takav kompromis. A fanatizam vodi u propast ili ga pak nema, ali iluzija može da ostane. I ona je potrebna, čak i kada čovik postane svistan da je rič o iluziji. Nije dobro kad je nema.

Na jednom mestu kažete da „tilo i odjelo u današnje vrijeme čini čovjeka“?

- To je, naravno, oprečno onom kako su nas učili - da odilo ne čini čovika. Ali, sve se promenilo, danas je sve šetnja modnim pistama. Veliki broj ljudi užasno mnogo vremena provodi analizirajući odiću! Prosto je suludo da su najveće face danas oni koji se bave krpama, bilo da ih nose, prodaju ili prave. Staviš na glavu tavu ukrašenu perom i ti si genijalac!? Onaj ko smisli novi modni detalj dobija značaj ka da je otkrija struju. Uopšte se tim spoljnim manifestacijama posvjećuje ogromna pažnja.

Kuda to vodi?

- Bojim se da iz takvog miljea i okruženja neće izić dobre generacije. Ali, fala Bogu, nisu svi takvi. Izrast će poneko ko će i to prominiti.

Naslov vaše knjige aludira na seks, ali seksa ima jako malo?

- Vi ste ka moj urednik koji je tražija da mu dopišem poglavlje o seksu. Pa, seks triba više radit a manje o njemu pričat ili pisat (smeh)! Uzbudljivije je, virujte mi (smeh)! Čitava ta moja knjiga su kao neki saviti kroz životne primjere i priče u duhovitoj formi. Na kraju sam rekla: „Sve to, drage moje, more bit, a i ne mora“. Recimo da je to u jednom nivou parodija na sve te silne priručnike kako da ovo, kako da ono. Znate, uvik ostaje ljubav. Ona je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka čip. I ona nema mnogo veze s pameću. Poznato je da su najpametnije žene radile najveće pizdarije. Tamo di se uplite racio, osićaji se povlače.

Tatjana Nježić

20.12.02

Malo sam neozbiljna, ali ozbiljnost je paravan za budale, pa me to teši
NOVI SAD - Ona je rođena Splićanka, stalni član HNK-a, diplomac beogradskog FDU i profesora Predraga Bajčetića (na klasi bila sa Slobodanom Beštićem i Anicom Dobrom). Trenutno je autor najlajavijih TV minuta na HRT-u i najveća TV zvezda u Hrvatskoj. Kad se u "Glamur kafeu" kao Goge Bjondina dočepa nekog - teško njemu, a slično prolaze ljudi i događaji i u njenoj kolumni u nedeljniku "Nacional".

Ova plavuša pisac je knjige godine u Hrvatskoj "Šta svaka žena triba znat o onim stvarima", koja je ujedno i najprodavanije štivo u Hrvata otkako su postali nezavisni. Ove sezone blista u Splitu u komadu koji je sama napisala.

Predstavu "Nemoj se rodit ka žensko" za samo tri dana videlo je 2.700 gledalaca a njena pozorišna kuća postaviće uskoro i njenu "Splitsku kvatrologiju" za koju je dobila treću nagradu "Marin Držić" za neizvedeni dramski tekst. Na pozivnoj mreži 021 - Novi Sad/Split, slušalicu diže glumica Arijana Čulina, koju će ovdašnja publika prepoznati i kao Milijanu u TV seriji "Đekna još nije umrla a kad će ne zna se".

Bez idola

Uz Olivera Dragojevića, Đermana Senjanovića i Gibonija, Arijana Čulina danas je simbol Splita. Na pitanje kako prolazi u svom sokaku, kaže:
- Split je super, jedan neušminkan grad koji ne priznaje veličine. Da kod nas padne NLO, Splićani bi rekli: "Koje je ovo sranje?!" Kad je kod nas bio Plasido Domingo rekli su da on tu ne bi ni došao da nije propuva s glasom!

Na pitanje, šta joj bi da napiše "Šta svaka žena triba znat o onim stvarima", kaže:
- Dopizdilo mi je biti fina, nastojanje da se svima svidim i nikome ne zamerim, da skrivam sebe od sebe i drugih, dopizdila mi je dosada u umetnosti, lažne veličine, biti skromna Arijana koja se mora svakome ispričavati što je glumica, samohrana majka i što je kriva što je živa.

Privatno volim da pričam, otvorena sam, ali ne bih sebe okarakterisala kao lajonu. U "Glamuru" sam namerno izabrala lik glupe plavuše jer tako mogu sve da kažem a da me niko ne cenzuriše. Prva sam u Hrvatskoj izgovorila neke, nazovimo grube reči, a za sebe sam rekla - plava sam, znači glupa sam, ali nisam prirodno plava, što znači da nisam prirodno glupa.

Malo sam neozbiljna, ali pročitala sam da je ozbiljnost paravan za budale, pa me to teši. Knjiga je pisana na dijalektu, ali ne arhaičnom, i ima dodirnih tačaka sa svim ženama sveta. Ona je parodija na silne savete za dobar ljubavni život, a povodom vernosti i toga kako muškarca privesti i privezati napisala sam da svi naši muški obožavaju emancipovane i raskalašne žene a poslušne i neemancipovane u kući.

Nikada nisam imala problema zbog te otvorenosti. Ljudi se, na primer, smeju tome što govorim u "Glamuru", što je apsurd, jer ja ne pričam viceve o Muji i Hasi, nego vrlo životne priče u kojim se oni prepoznaju, a to samo potvrđuje koliko smo zastranili, koliko je laž postala način života.

S. Miletić