Srpski ratovi

28.02.15 Dnevnik - Novine i časopisi

Knjiga je, sa još devet naslova, objavljena 2014. u okviru edicije “Srbija 1914-1918“. Italijan Bruno Barili, kompozitor i muzički kritičar, otac slikarke Milene Pavlović Barili, u vreme Prvog balkanskog rata (1912) i Prvog svetskog rata (1914-15) boravio je u Srbiji kao ovlašćeni ratni reporter italijanskih listova “Tribuna“ i “Korejere dela sera“. Prevedeni Barilijevi tekstovi najpre su objavljeni u novosadskom “Prometeju“ (1996), a povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata ponovo izlaze u saradnji dva izdavača (“Prometej“, RTS).
Pisac ovih izveštaja o ratovima, bio je neobična ličnost. U njegovoj domovini Italiji, istoričari književnosti i muzike tvrde da je reč o izuzetnom stvaraocu. Veliki Rastko Petrović je tokom diplomatske službe u Rimu bio u prilici da upozna pesnika Bruna Barilija, o kome je pisao kao o “poslednjem izdanku velikog boemstva, duhovnom bratu našeg Ujevića i Drainca“. Bruno je u Minhenu studirao i diplomirao muziku. Tu je mogao videti Danicu Pavlović, Srpkinju iz Požarevca, koja je na istoj Akademiji učila klavir. Ipak, biografski podaci govore da je do prvog susreta došlo u Bajrojtu, na festivalu Vagnerove muzike. Ubrzo su se venčali, a početkom novembra 1909. rođena im je ćerka Milena Pavlović Barili.
Već uoči nove 1910, roditelji su s dvomesečnim detetom krenuli na prvi veliki zajednički put, u Italiju. Time je obeležen početak jednog kratkog i nemirnog, grčevitim radom i neprestanim putovanjima prožetog života. Romantiku požarevačkih strmih ulica, secesijskih fasada i krovova, neprestano su, kao geografski, kulturni i socijalni kontrapunkt, smenjivali prizori iz Beograda, drevnog Rima, sunčane Nice, Bergama, a potom Minhena, Madrida, Londona, Pariza. U ovim gradovima i na raskršćima svojih čestih putovanja, Milena je odrastala, školovala se, sazrevala, sticala prijatelje, formirala svoju umetničku ličnost.
Otac Bruno će kao reporter boraviti u Srbiji. Pisaće iz Beograda, Valjeva, Niša, Vranja. Opisivaće stradanja srpskog naroda sa mnogo ljubavi i saosećanja. Diviće se ratnim podvizima i junaštvu vojnika, i biti opčinjen lepotom predela razrušene zemlje. Usred ratnih prizora osvrnuće se i na portret kralja Petra Karađorđevića, koji je uvek sa vojskom na frontu, ili sa ranjenicima. Tu su i njegovi sinovi Aleksandar i Đorđe kao snažna potpora vojničkom moralu, kao i kraljeva ćerka Jelena u svojstvu bolničarke. Barili je o ratnim prilikama sigurno znao više nego što je u izveštajima telegrafisao italijanskim listovima, ali mu to nije davalo mogućnosti za širu i slojevitiju sliku datih okolnosti.
Bruno i Danica su se posle Prvog svetskog rata razišli, jer njegovoj prirodi nisu odgovarale bračne stege i obaveze. Posle slikarskih pouka kod Bete Vukanović u Beogradu, Milena će kao studentkinja duže boraviti kod oca. U Italiji će nastati i neka od njenih najznačajnijih dela. Kasnije će izlagati u Rimu, Firenci i Veneciji, i to sa zapaženim uspehom, sve do odlaska u Njujork 1939. godine. Posle smrti Milene (1945), njen muž Robert Tomas Goslen doneće urnu sa njenim pepelom u Rim i predati je Brunu Bariliju (1880-1952). Dve decenije kasnije, Danica je otišla u postojbinu svoga muža gde je umrla u Parmi, 1965. godine. Njeni posmrtni ostaci biće sahranjeni u Rimu, u istoj grobnici u kojoj su počivali Milena i Bruno.
Siniša Kovačević