Srpski narodni kalendar za 2019. godinu

Dragomir Antonić (autor)

Srpski narodni kalendar za 2019. godinu

299 din

Stara cena: 399 din

U korpu

“Srpski narodni kalendar” predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar.Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu.

Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Narodna verovanja , Narodna tradicija i verovanja Srba
Ostali naslovi iz oblasti: Pravoslavlje

Izdavač: Informatika; 2018; Broširani povez; ćirilica; 17 cm; 292 str.; 978-86-84497-67-5;