Srbija - Istorija iza imena

05.06.04

Bilo je vrlo malo toga zajedničkog između Srba u Hrvatskoj i Srbiji, ili Bosni, Makedoniji. To su sve bili različiti mentaliteti koji nisu uspeli da budu sjedinjeni ni kad su svi Srbi bili zajedno u jugoslovenskoj državiJedan od izdavača koji svojim izdanjima čuva elitnu dimenziju duha kulture na ovim prostorima, beogradski "Klio", u biblioteci "Polis" objavio je delo "Srbija - istorija iza imena" istoričara Stevana K. Pavlovića, u prevodu sa engleskog Ivane Gazikalović-Pavlović.

Knjiga "Srbija - istorija iza imena" predstavlja pokušaj sagledavanja istorije Srbije kao zemlje koja je postojala stolećima u različitim granicama, opstajala na udaru istorijskih sila i bila pod uticajem raznorodnih ideja. Kako sam piše u uvodu knjige, njegovo delo nije istorija Srbije.

- Ne znam kako da definišem Srbiju kroz vekove. Nije postojala trajna politička zajednica ili teritorija s tim imenom. Srbije su nastajale, nestajale i pomerale se. Niti je ovo istorija Srba. Ne bih znao kako da ih pronađem pre vremena kada im je vlast tražila da se izjašnjavaju nacionalno u dokumentima - piše Pavlović.

Stoga je ova knjiga, pre svega, istorijski esej o Srbiji, u kome se autor nije upuštao u ono što se naziva iscrpna ili kratka istorija. Pavlović nastoji da postavi pitanja, pre nego da pruži gotove odgovore i da se od prošlosti udalji i posmatra je iz različitih uglova, izbegavši tako zamku čitanja istorije posmatrane isključivo iz perspektive poslednjih deset godina.

Knjiga prati istoriju Srbije, počev od srednjovekovnih vladara, preko kneževina i kraljevina novijeg doba, vladavina Osmanske i Habzburške monarhije, dva svetska rata, zatim bratstva i jedinstva u komunističkoj Jugoslaviji, sve do raspada komunizma i propasti države. Poslednje poglavlje u knjizi naslovljeno je "Srbija u tami - Miloševićevo doba".

Na pitanje šta su, zapravo, danas Srbi, Pavlović odgovara:
- Srbin je onaj koji sebe definiše kao takvog, koji stavlja na svoju ličnu kartu da je Srbin, ili koga nazivaju tim imenom. Citiram u svojoj knjizi jedan interesantan katehizis u Krajini iz 18. veka, koji je štampan u Veneciji, kao i toliko srpskih knjiga. To su pitanja i odgovori i, naravno, dete ima da nauči to napamet. Pitaju ga: šta si? I on odgovara da je hristjanin i Srbin.

Onda odgovara zašto je Srbin: zato što su mi roditelji Srbi i dali su mi to ime, i rekli su mi da govorim tim jezikom, koji je jezik njihovih i mojih predaka. Dakle, vi imenujete: čovek dobije ime, prezime i nekakvo etničko ime. Sve to određuje neko drugi i onda se ili presadi u vas, ili vi to primate, ili se takvim osećate. Rasuti Srbi po južnoslovenskom prostoru bili su različite zajednice.

Bilo je vrlo malo toga zajedničkog između srpske buržoazije i zagrebačke, krajiških vojnika, sarajevske srpske buržoazije, kmetova bosanskih, kosovskih Srba, Srba u nezavisnoj Srbiji, ono što se smatra Srbima u Makedoniji. To su sve bili različiti mentaliteti koji nisu uspeli da budu sjedinjeni ni kad su svi Srbi bili zajedno u jugoslovenskoj državi.

Stevan Pavlović misli da Srbija, odnosno njena intelektualna i politička elita, danas nema jasnu strategiju i viziju za 21. vek, te da je to problem Srbije. - Takozvana srpska elita, bolje reći onaj deo koji se najviše čuje, nema vizije; kao da ne zna gde se Srbija nalazi i kuda želi da ide. Posle pada Miloševića izgledalo je kao da su se prozori otvorili, kao da je ušao svež vazduh, da je deo elite odlučno krenuo da donosi odluke, u saradnji sa međunarodnom zajednicom i susedima, o nizu problema, o prirodi odnosa Srbije sa svojim susedima, sa Kosovom, sa Crnom Gorom, srpskim entitetom u Bosni i Hercegovini, manjinama u samoj Srbiji. Izgledalo je kao da se ozbiljno mislilo na donošenje suštinskih odluka kako prevazići razlike u sopstvenom okviru i van njega. Srbija se, međutim, danas boji promena, naglašava Pavlović.

Naše gore list

Autor Profesor balkanske istorije na Univerzitetu u Sautemptonu, poreklom Beograđanin, Pavlović već decenijama živi i stvara u inostranstvu. Pre Drugog svetskog rata živeo je u Bukureštu, gde mu je otac službovao u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata, Pavlovićev otac postaje šef kabineta predsednika vlade u izbeglištvu Slobodana Jovanovića. Profesor Pavlović je studirao u Francuskoj, potom u Britaniji, gde je i doktorirao, a zatim predavao istoriju Balkana na mnogim prestižnim svetskim univerzitetima.

Zvonko Prijović

19.06.04 Politika

Srbija - Istorija iza imena
Autor: Stevan K. Pavlović. Izdavač: „Clio”, Beograd, 2004.

Izdavačka kuća „Clio” objavila je knjigu britanskog istoričara, doktora nauka univerziteta u Kingstonu Stevana K. Pavlovića „Srbija - Istorija iza imena”, koja je štampana na srpskom jeziku neposredno po njenom objavljivanju u Londonu.

Pavlović je profesor balkanske istorije na Univerzitetu u Sautemptonu, pisac dela o Srbiji i Balkanu koja su objavljena u Engleskoj, a „Srbija - Istorija iza imena” jeste pokušaj sagledavanja istorije Srbije kao zemlje „koja je postojala stolećima u različitim granicama, opstajala na udaru istorijskih sila i bila pod uticajem raznorodnih ideja”.

Stevan K. Pavlović kreće od srednjovekovnih vladara, preko kneževina i kraljevina novijeg doba, potom prati vladavine Osmanske i Habzburške monarhije, dva svetska rata, zatim bratstvo i jedinstvo u komunističkoj Jugoslaviji, da bi došao do raspada komunizma i propasti države.

Autor temi prilazi racionalno, „protivno tendenciji Srba da slave svoju prošlost, a ne da je sagledavaju istorijski”.


Govor pećinskih senki
Autor: Bojan Jovanović. Izdavač: „Stylos”, Novi Sad, 2004.

Novosadski „Stylos” objavio je u biblioteci „Parnas” novu knjigu Bojana Jovanovića, poznatog etnologa i antropologa. Knjiga nosi podnaslov „Anahronike II” i nastavak je Jovanovićevih osobenih istraživanja i sagledavanja fenomena sadašnjosti kroz fenomene prošlosti. Naime, Jovanović se bavi određenim vrstama poremećaja u vremenu, odrednica iz kojih uočava da se dešava nešto što nije primereno duhu vremena u kojem živimo. Tragajući za uzrocima tih poremećaja, autor stiže u prošlost, do arhetipova, i kreće u njihovo izučavanje. Nasleđe mitske prošlosti, tako sagledano, sada se u Jovanovićevom viđenju javlja, kao u iskrivljenom ogledalu, u sadašnjosti, ukazujući onome ko želi da to vidi na obmane naših čula.

Bojan Jovanović je precizni analitičar duha vremena i tragalac za identitetom jednog kolektiva koji ga u burnim vremenima gubi, ponekad svesno i ne želeći da mu se vrati. U knjizi „Govor pećinskih senki” Bojan Jovanović je istovremeno i etnolog, i antropolog, i književnik, i estetičar, te su ovi eseji ona vrsta istraživanja tako neophodna svakom od nas koji želi da svoju sadašnjost posmatra u pravom ogledalu.

16.06.04 Danas

U okviru poznate biblioteke "Polis", izdavačka kuća Klio nedavno je objavila knjigu "Srbija - istorija iza imena", delo engleskog istoričara srpskog porekla Stevana K. Pavlovića, profesora Univerziteta u Sautemptonu i člana Kraljevskog istorijskog društva, kao i doktora nauka univerziteta u Kingstounu. Za prevod sa engleskog pobrinula se Ivane Gazikalović Pavlović. Stevana K. Pavlović autor je niza zapaženih kniga koje su pisane na najrazličitjie teme, ali uvek naučno utemeljeno, sveže i zanimljivo. Povodom objavljivanja knjige "Srbija - istorija iza imena", Pavlović je boravio u Srbiji i Crnoj Gori. Ovo delo se, inače, prvobitno pojavilo na engleskom, a zatim je izašlo i na srpskom i rumunskom jeziku. Predstavaljajući novinarima Pavlovićevo delo "Srbija - istorija iza imena", profesorka Smilja Avramović Dušanić istakla je da u njemu Pavlović daje dragocen pogled istoričara koji je upoznat sa celinom balkanskog prostora, dodajući da je on specifičan tip istoričara koji pokušava da izbegne svođenje istorije na nacionalno i pokušava da je gleda iz raznih uglova. "Ova knjiga zanimljiva je za naše čitaoce i zato što Pavlović nacionalnu istoriju ne posmatra kao jedinstvenu i njen ishod, što je još važnije, ne prihvata kao neizbežan. Posebno će za ovdašnjeg čitaoca biti zanimljiva poglavlja o formiranju nacionalnog identiteta, s jedne strane stvorenog na jeziku, s druge na etničkom principu, s treće na ideji o slobodno izabranom narodnom predstavništvu, koja ima uzora u francuskim idejama o građanskoj naciji", zaključila je profesorka Avramović Dušanić.
Profesor Andrej Mitrović istakao je da je Stevan K. Pavlović predstavljao deo dijaspore koja se ovde nije smela pominjati i da je na ovom području pre svega dugo vremena bio prisutan knjigama, koje su se po beogrdaskim knjižarama mogle nabaviti i za koje je postojalo veliko interesovanje. Profesor Mitrović dodao je da, iako Pavlović nije živeo u ovim krajevima, nikada nije gubio dodir sa svojom zajednicom, kojom se bavio i u svom bogatom istorijskom istraživanju i delu. Profesor Mitrović primetio je da je "Srbija - istorija iza imena" jedinstveno delo koje govori o Srbiji od samih početaka, pa sve do Miloševićevog pada, tako da po prvi put imamo priliku da proučimo kompletnu istoriju Srba, od najranijih početaka do današnjih dana. "Pred nama je delo koje u sebi ima i kritičke elemente autora veoma zainteresovanog za sudbinu ovog naroda i prostora, koji poziva na izlaženje iz prošlosti i njeno prevazilaženje putem istorijskih saznanja i proučavanja", zaključio je Andrej Mitrović.

S. Domazet