Smrt na Nilu

20.07.04

VELIKI svetski putnik, koliko zato što je to jedno od britanskih nacionalnih obeležja, toliko i zahvaljujući mužu arheologu, Agata Kristi je u avgustu 1967. godine posetila i Bohinjsko jezero u Sloveniji. Tom prilikom je legendarnu britansku spisateljicu, čije kriminalističko remek-delo "Smrt na Nilu" naš list objavljuje sutra, intervjuisala je za ženski časopis "Svijet" Višnja Ogrizović. Evo nekoliko odlomaka iz onoga što je Agata Kristi (tada joj je bilo 75 godina) rekla, kao i nekoliko rečenica o tome kako je zagerbačka novinarka doživela bliski susret sa istorijom književnosti, tada već umornom od publiciteta, ali netaknutog, tipično britanskog "sportskog" duha i radoznalosti.
Novinarka se, znajući da je slavna književnica odavno sita reportera koji je "vrebaju iza drveća" i "provaljuju ujutru u njenu sobu", odlučila za oružje - šarm plus ljubaznost i strpljenje. Kristijeva je na odmoru, naravno, bila sa suprugom Maksom Malovanom, poznatim arheologom, čije se zanimanje savršeno uklopilo u njen poziv, i koji je još bio čuven kao verni čuvar intime i mira svoje supruge. Zato je iznajmila sobu na istom spratu hotela "Belvi" kao i traženi bračni par, poslala buket cveća i diskretno, preko recepcionerke, zamolila za prijem. Po propisu.
I zaista - lakše nego što je očekivala, Malovanovi su je srdačno primili, za čajem, u hotelskom restoranu.
"Do tada se nisam usudila da pogledam desno, gde je sedela Agata Kristi. Delovala je umorno. Čovek bi pomislio, obična stara žena, da nije imala taj ljubazno-podsmešljiv izraz, da joj oči nisu onako blistale i da nije odavala utisak izuzetne pronicljivosti", zapisala je.
Jednom ste rekli da je vaš rad na detektivskim pričama podeljen na tri dela: zabavni, kada stvarate zaplet, i dosadni, kada sve to valja staviti na papir. Da li i vi u stvarnosti razmišljate kao mis Marpl i kakvu ste joj sudbinu namenili?
- Mnogo je zabavnije samo razmišljati o onome što treba napisati, nego i pisati. Ne razmišljam baš kao ona. Ali, ko će znati zašto i ona upravo tako razmišlja... Ne volim o tome da pričam, ali ona je jedna od onih starih dama koje same odlučuju šta će im se desiti.
Kako vam se ideje rađaju u glavi i kako se razvijaju u roman?
- Dolaze iznenada. Ne bih ni umela da kažem kako. Svuda: dok slušam operu, hodam ulicom... Ali, kada vam na um padne neka zgodna zamisao, od nje valja stvoriti i verovatnu priču. Polako počinju da se naziru obrisi likova. A onda stigne i taj neprijatni dan kada treba da se sedne i da se sav taj materijal što je tako božanstveno nabujao, stavi na hartiju.
Da li ste svojoj kćeri, kada je bila mala, pričali "strašne priče"?
- Nikako. Mada, zavisi od toga šta podrazumevate pod "strašnom pričom". Manje-više, sve su priče zastrašujuće. Kad je naučila da čita, pustila sam je da sama odabere ono što joj se dopada.
Kakve knjige volite da čitate? Da li vam se dopadaju poučna fantastika?
- Mnogo čitam. Volim knjige koje "nameću" način mišljenja. Što se fantastike tiče - neke su zaista dobre. Ne dopadaju mi se toliko ove novije u kojima ima previše naučne fantastike. Prepune su tehničkih pojedinosti, suviše polažu na formu, dok je neophodno da u središtu svega toga bude jedinsteveni talenat.Ako biste mogli još jednom da se rodite...
- To je uzbudljiva tema!
... da li biste odabrali da budete slavni ili tek neka, obična osoba?
- Teško je odlučiti se. Mrska mi je i sama pomisao na tu odgovornost da se živi život ma kog ljudskog bića. Ali, svakako ne bih odabrala život slave. Niti uspeha. Ko zna šta li se sve krije iza uspeha, koje sve stvari za koje nikada ni ne čujemo. Radije bih bila neka obična osoba.
Na primer?
- Ne mogu da vam dam primer jer ne biste razumeli o čemu govorim. Teško je reći šta me sve zanima, u kom bih periodu, recimo, volela da budem rođena. U istoriji je bilo toliko mnogo neprijatnih stvari! Zamislite samo da vas neko baci u srednji vek: vegetirali biste u nekakvoj kamenoj kućerini, da ne govorimo o mirisima...
Da li biste pre bili žena ili muškarac?
- O, žena - uvek! Rekla bih da smo mi te koje u svetu uradimo najveći deo posla - zar ne?

ŠKOLA KVARI DECU
- MOJA majka je bila ubeđena da školovanje kvari decu i zato je više volela da se sama brine o mom obrazovanju - rekla je jednom slavna književnica. - Bila sam slobodna kao ptica na grani. Čitala sam mnogo, a moje omiljeno štivo bile su knjige Konana Dojla, DŽejn Ostin i Čarlsa Dikensa. Imala sam divno detinjstvo i devojaštvo. Mladi danas nisu tako srećni kao šo sam bila ja. Već u dvadesetoj godini, suviše su videli. Sve im je dosadno, svega su siti. Počinju da uzimaju pilule za smirenje, droge. Ne sećam se da li sam uzela nekoliko "aspirina" u toku čitavog svog života.

A. GRUJIĆ