Kad god bismo želeli imati jasnu sliku religioznog života prastarih Srba, pre njihovog pokrštavanja, dok behu u zajednici i sa ostalim slovenskim plemenima, uvek se spotičemo o nejasnost, nepouzdanost, oskudicu celine, a često i kontradikciju onoga što se o religioznom životu prastarih Srba i Slovena može naći po našim istorijskim delima ili školskim udžbenicima. Nigde se u našoj istoriografskoj literaturi ne može naći ma i najkraći kompleks, koji bi dao i bledu ali celu sliku duhovnog mitološkog života starih Slovena. Pojedini pokušaji na sređivanju Slovenske mitologije ostali su samo pokušaji; i oni ni izdaleka nisu mogli zadovoljiti potrebu koju osećaju srpski istoričar i nastavnik srpske istorije, kad god misle i govore o tom tako dalekom, ali i tako tamnom duhovnom životu prastarih Srba i Slovena. Skoro je isto tako stanje i kod literatura ostalih slovenskih naroda. Što je kod njih bilo više pokušaja za sastav Slovenske mitologije, više je uneto i zabune, i slika je time nerazgovetnija.
Prva knjiga, koja nam o tako važnom po nas predmetu pruža jasniju i pouzdaniju celinu religioznog života starih neznabožačkih Slovena, jeste Ležeova „Slovenska matologija“, koju pružamo čitaocu i u srpskom prevodu.
