Romani i novele

Odlaganje (odlomak)


Smatrao je da je ona u pravu, ali da to ne treba govoriti. Ni misliti o tome. To mora da dođe potpuno samo, tiho, bez reči, silom prilika, tako da čovek posle nema sebi ništa da prebaci.

- Na šta mislite? upita Marsela.
- Na rat, odgovori Danijel.
Starica donese šolju penušavog mleka. Marsela joj ga uze iz ruke i stade da ga pije u dugim gutljajima. Njena gornja usna je tražila tečnost veoma duboko u šolji i usisavala je s lakim šumom. Mleko je klokotalo prolazeći joj kroz grlo.
- Baš mi je prijalo, kazala je uzdišući. Bila je dobila bele brkove.
Starica je pogleda dobroćudno.
- Presno mleko, to je ono što treba malome, kazala je. Obe se nasmejaše, na način svojstven ženama, i Marsela se diže pridržavajući se za zid:
- Osećam se potpuno odmornom, kazala je Danijelu. Poći ćemo kad vi budete hteli.
- Do viđenja, gospođo, reče Danijel tutnuvši starici novčanicu u šaku. Zahvalni smo vam za vaše ljubazno gostoprimstvo.
- Hvala vam. gospođo, reče Marsela s prijateljskim osmehom.
- E pa do viđenja, otpozdravi starica. I hodajte polako, kad se budete vraćali.
Danijel otvori vratnice i provuče se ispod Marsele: ona se spotače o neki veliki kamen i zanese se.
- Pazite! doviknu starica izdaleka.
- Uhvatite me pod ruku, reče Danijel.
- Tako sam nespretne, reče Marsela zbunjeno.
Uzela ga je pod ruku; on je oseti uza se, toplu i rasplinutu; pomislio je: "Matje je mogao to da želi".
- Naročito, rekao je, pravite male korake.
Tamne vrzine. Tišina. Njive. Crna pruga četinara u daljini. Teškim i sporim koracima, ljudi su se vraćali kućama iz polja; posedaće za dugačke stolove i poješće svoju čorbu ni reči ne izustivši. Nekoliko krava im pređe put. Jedna od njih se uplaši i stade da trči skačući. Marsela se pribi uz Danijela.
- Zamislite: plašim se krava, kazala je spuštajući glas.
Danijel joj nežno steže mišicu. "Nek te đavo nosi", pomislio je. Ona duboko uzdahnu i ućuta. On je pogleda ispod oka i vide njene zamišljene oči, njen sanjivi osmeh, njen blaženi izraz: "Tu smo!" pomislio je zadovoljno. "Otplovila je". To ju je hvatalo s vremena na vreme, kad bbi joj se dete pokrenulo u trbuhu ili kad bi kroz nju prostrujalo neko nepoznato uzbuđenje; sigurno oseća kako je ispunjavaju bezbrojni žmarci, čitav mlečni put. U svakom slučaju to predstavlja dobitak od dobrih pet minuta. Pomislio je: "Setam po polju, prolaze krave, ova debela ženturina je moja žena. ". Dolazilo mu je da se smeje: otkad zna za sebe nije video toliko krava. Sam si to hteo! sam si to hteo! Želeo si propadanje nasitno, eto ti! dobio si ga. Hodali su polako, kao dvoje zaljubljenih, ruku pod ruku, a muve su zujale oko njih. Neki starac oslonjen o ašov, nepomičan na granici svoje njive, pogleda ih pri prolazu i osmehnu im se. Danijel oseti kako žestoko crveni. U tome času, Marsela se probudi iz svog zanosa.
- Vi, dakle, verujete u rat! upitala je iznenada.
Pokreti su joj bili izgubili onu napadačku oštrinu, postali su mekši i čežnjivi. Ali je zadržala svoj opori i odlučan glas. Danijel baci pogled na njive. Njive zasejane čime? Nije znao da razlikuje kukuruznu njivu od njive zasejane repom. Čuo je Marselu kako ponavlja:
- Zar verujete da će doći do rata?
A on je mislio: "Kad bi samo htelo da dođe do rata!" Postala bi udovica. Udovica s detetom i šest stotina hiljada franaka gotovog novca. Ne računajući nekoliko uspomena od jednog neuporedivog muža: šta više može da traži? Naglo je zastao, sav ustreptao od želje; stegao je štap svom snagom, pomislio je: "Bože moj, samo nek se zarati!" Jedan strahovit grom koji će da zbriše ovu pitominu, koji če užasom da preore ove njive, da levkovima izbuši ova polja, koje će od ove ravne jednolične zemlje da načini razuzdanomore, rat, grobnica ljudi dobre volje, pokolj nevinih. Ovo vedro nebo, raskinuće ga oni sopstvenim rukama. Što će biti mržnje! Što će biti straha! A ja, što ću ja uživati u tome moru mržnje. Marsela ga je posmatrala iznenađeno. Njemu dođe da se smeje.
- Ne. Ja u to ne verujem

01.01.00

Danas
05.08.2000.
Romani i novele Ž. P. Sartra

Kapitalno izdanje Paideie, "Romani i novele " Zan Pol Sartra, od nedavno se moze naci i u nasim knjizarama. Ovo izdanje priredili su Misel Korta i Misel Ribalka, a u saradnji sa Zenevjev Id i Dzorodzom H. Bauerom. Za prevod sa francuskog pobrinuli su se Jelena Stakic, Ivan Dimic i Mirjana Vukmirovic. Sartr, koga su zvali "nocnim cuvarem na svim poljima uma", ogledao se u romanu, noveli, filozofiji, ogledu, kritici, pozoristu, filmu, reportazi, biografiji, autobiografiji, politickom komentaru, polemici, a bio je profesor, predavac, aktivista, novinarski saradnik... "Romani i novele" sadrze kompletnu hronologiju Sartrovog zivota, sa mnogim, do sada neobjavljenim podacima, Sartrove cuvene proze "Mucnina", "Zid" i "Puteve slobode", koji obuhvataju "Zrelo doba", "Odlaganje", "Cemer u dusi" i "Cudno prijateljstvo", kao i beleske, dokumente i varijante rukopisa.
Priredjivaci ovog dela imali su zelju da postave temelj jedne valjane sartrovske erudicije, a da bi delo ove vrednosti i studioznosti nastalo, korisceni su Galimarov arhiv, fond Duse, fond Vasingtonske Univerzitetske biblioteke i pomoc Simon de Bovoar. U "Romanima i novelama", citalac ce naci i do sad neobjavljene delove "Mucnine", koji nisu bili publikovani, bilo zato sto ih je sam Sartr izostavio, bilo zato sto to nije dozvoljavala cenzura. Ovde se prvi put u javnost iznosi i Sartrova neobjavljena novela "U tudjini", kompletan Sartrov ratni dnevnik "Cemer u dusi", kao i citav niz jos neobjavljenih dokumenata, dopunskih tekstova i Sartrovih pisama. Paideia ce, u istoj formi kao i "Romane i novele", izdati na jesen i Sartrove drame. Za sve one koji su Sartrovi postovaoci i za sve one koji ce to postati posle iscitavanja ovog dela, "Romani i novele" su dragoceni.
Nacin na koji francuska kultura postuje i cuva od zaborava svoje velikane, mogao bi da bude inspirativan primer i za nasu balkanoidnu svakodnevnicu, gde se retko ili nikada na ovaj nacin ne stampaju i ne cuvaju od zaborava nasi najveci autori.
S. D.