Ribe nemaju noge

(roman o porodici)

Izdavač: Heliks
Naslov originala: Fiskarnir hafa enga fat / Jón Kalman Stefánsson

Keblavik je gradić na krajnjem jugu Islanda, okružen poljima crne lave i prikovan uz obalu mora, u kome, kaže pisac Jon Kalman Stefanson, postoje tri strane sveta: vetar, okean i večnost. Životi meštana Keblavika zavise gotovo u potpunosti od američke vojne baze,provodnika američkih uticaja preko kojih su se oblikovali islandska kultura i etika od pedesetih godina 20. veka do osvita novog milenijuma. Upravo se u Keblavik vraća pisac i izdavač Ari – nekoliko godina nakon što je napustio ženu i troje dece – kako bi video oca koji leži na samrti.
Povratak budi

sećanja kroz koja se postepeno odmotavaju niti ličnih tragedija i kao četkicom nanose slojeviti potezi u stvaranju porodičnih portreta tri generacije. Istorija jedne porodice prepliće se sa prelistavanjem mentalnih slika detinjstva i mladosti, i sećanja na jednu devojku kojoj se Ari u mislima celog života vraća.
Prelepe rečenice pune duha, jednostavnost s kojom autor opisuje preteške teme, dubina njegovih misli i nagoveštaja, toplina emocija, duhovitost i ljudskost kojima je prožeto pripovedanje, daju poetsku notu proznom okviru, a ovaj roman čine punim života.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Islandska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2021; Broširani povez; latinica; 20 cm; 362 str.; 978-86-6024-053-0;

rasprodato

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Ribe nemaju noge

(roman o porodici)

Jon Kalma Stefanson (autor)

rasprodato

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Islandska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Heliks; 2021; Broširani povez; latinica; 20 cm; 362 str.; 978-86-6024-053-0;

Odlomak
Prikaz

pročitaj deo knjige

01.04.21 Danas

Surova zemlja

Imamo svega i svačega; Boga, molitve, muziku, tehniku, nauku, svakog dana nove izume, savršenije mobilne telefone, jače teleskope, a onda neko umre i više nemaš ništa, pružaš ruke tražeći Boga, a hvataš razočaranja, hvataš njegovu šolju za kafu, četku na kojoj još ima njene kose, čuvaš kao utehu, kao čari, kao suze, kao ono što se više nikada neće vratiti.

Šta na to reći, verovatno ništa, život je nerazumljiv, to nije fer, ali mi i dalje živimo, nema nam druge, ne znamo ništa drugo, život je jedina izvesnost, da ga imamo, to blago, tu jeftinu bižuteriju. Nakon života verovatno nema ničeg. A sve je ipak počelo od smrti.

Ovaj citat nije deo nikakve kratke priče nastale u doba korone, ovim mudrim i proročkim rečima započinje odličan roman islandskog književnika Jona Kalma Stefansona „Ribe nemaju noge“, koji je sa islandskog prevela Tatjana Latinović, a objavio Heliks.

Ovo delo je objavljeno u okviru programa Kreativna Evropa, koji je osmislila Evropska unija za podršku objavljivanju nekomercijalnih, a važnih i često nagrađivanih književnika i književnica, naročito s manjih jezika kao što je u ovom slučaju islandski.

Odmah moram da kažem da o Islandu i o islandskoj kulturi i istoriji i savremenom životu u ovoj zemlji vatre, leda i gejzira, iz koje potiče slavna Bjork, nažalost znam veoma malo, zato me je valjda ova knjiga toliko i oduševila.

Predivno i znalački napisana, a uz to saznate svašta.

U pitanju je prava porodična saga napisana na oko 400 strana.

Glavni junak, Ari, vraća se kući posle nekoliko godina provedenih u Kopenhagenu.

Njegov povratak budi sećanja.

Lagano, postepeno se odmotavaju niti njegove porodične priče, te pisac čitaoca vodi hronološki kroz različite periode u životu Arijeve porodice, ali i samog Islanda.

Veoma lepo se vidi odnos provincije i velikog grada, odnos Islanđana prema moru od koga žive, ali i obilje podataka o tamošnjoj kulturi.

Glavni junak Ari izgovara i ovu misao „Island je surova zemlja, neko je negde napisao: Za loših godina u njoj jedva može da se preživi. Potpuno je u pravu, planine su goropadne, njihove padine smrtonosne, vetar je nemilosrdan, mraz nam uzima svaku nadu. Zemlja je surova i islandski narod je u dva navrata skoro nestao s lica zemlje, zbog teškog života, bolesti, vulkanskih erupcija, a za Keblavik se sa sigurnošću može reći da je najčudnija naseobina u celoj zemlji“.

Upravo u Keblaviku se radnja romana i događa…

Vladimir Matković