09.06.10 Blic
O greškama bez greške
Rečnik grešaka, Srđan Damnjanović
Držim u rukama retku knjigu o kojoj nisam hteo da pišem dok je dobro ne iščitam. Reč je o „Rečniku grešaka“ autora Srđana Damnjanovića, izdatoj 2009. godine u beogradskom Zavodu za udžbenike.
Nije lako prikazati knjigu svu sazdanu od originalnih mišljenja, duhovitog pristupa, iako zasnovanoj na nauci, kojoj se takođe ne robuje, a kažu da se ta nauka zove falsologija.
U rečniku azbučnim redom teku jedinice o raznim logičkim i misaonim greškama, čime se autor bavio i u svojoj doktorskoj tezi „Mogućnost zasnivanja falsološke aksiologije“, odbranjenoj maja 2007. godine.
Evo primera jedinica: Đavolov advokat, ad usum delphini, argument iz neznanja, pa sve do završnih slova azbuke: „Ubijte glasnika!“ i šumovi nerazumevanja. U jedinici „Nekritičko prihvatanje novine“ autor počinje, kao i u svim ostalim natuknicama, od primera: „Kupite računar najnovije generacije!“. Posle toga čitamo da je još Jamblih u IV veku uočio da su Grci preterani ljubitelji novina. Citirajući druge autoritete, dolazimo do toga da se opsednutost novim danas javlja čak i u filozofiji. Najpre je zavladalo pomodno citiranje Marksa, pa Habermasa i najzad Fukoa, Bodrijara, Gadamera i Deride.
Srđan Damnjanović je tako temeljit i nekonvencionalan, da nalazi greške i u potcenjivanju greške. U svom uvodu naglašava da racionalno mišljenje ne sme da isključi ni emotivni ni etički stav, a da kritika pogrešnosti mora da sačuva ostatak - istinu koja prebiva u svakoj grešci. Opa!
Uronjen u nadahnuti „Rečnik grešaka“ našao sam se pre nekoliko meseci, usred svog zalaganja za platane, pred dilemom - ne pravim li ja možda neku ozbiljnu grešku u načinu mišljenja. Autor me je utešio jednostavnom preporukom: „Važno je izbegavati bar banalne logičke greške“.
A jedna od dilema koju sam skovao u stilu Damnjanovića glasi: „Oni se bave platanima, a ljudi nemaju leba da jedu!“. Naš Srđan to razrešava falsološkom mudrošću da je to lažna dilema i da valja brinuti i o platanima i o gladnima.
„Rečnik grešaka“ ima samo jednu grešku, što u njemu nema ni najkraće biografske beleške o tako nadahnutom i pametnom autoru.
Jovan Ćirilov
