Predodređeni

12.08.14 Dnevnik - Novine i časopisi

U rutinskom, trivijalnom svetu naše svakodnevice Miloš je sasvim običan dečak koji bezbrižno izrasta u mladića. On ima 16 godina, živi u okrnjenoj porodici baš kao i mnogi njegovi vršnjaci. Majka mu je prezaposlena, uvek u zakašnjenju. Otac je nestao tokom rata na Kosovu. Miloš ide u srednju školu, kao većina đaka nije previše savestan i zainteresovan za učenje i ispunjavanje svojih obaveza. Zadivljen i, možda, zaljubljen u atraktivnu profesorku. Kad ne misli na školu on je veseo dečko sa mnogo drugara, ljubitelj je kompjuterskih igrica. Rečju, sasvim prosečno dete, ni po čemu izuzetno.
Ipak, u samo jednom danu Miloš postaje svestan čudnih pogleda upućenih mu ispod oka da bi malo kasnije susreo klošara koji ga upozorava da je ceo svet protiv njega. Zbunjen, vraća se kući gde ga posećuje nezvani gost i donosi mu neobične darove. Potom stiže drug sa novom, hit igricom. Ali umesto zabave začuju se pucnji.
Od tog trenutka događaji se nižu vrtoglavom brzinom. Miloš shvata da je meta napada i mora bekstvom da spasava svoj život, skriva se nalazeći privremeno utočište upravo kod omiljene nastavnice. Pregledom diska dobijenog od neznanog posetioca Miloš saznaje neverovatne istine zbog kojih ponovo beži, prelazeći iz ruke u ruku pomagača koji ga vode dalje od rodnog grada pa preko granice domovine, u strane zemlje, u susret nepoznatoj sudbini.
Tik za dečakom i njegovim pomagačima su moćni progonitelji koji mu ne žele dobro. Ali ni njegovi vodiči nisu bezazleni jer pripadaju tajnoj organizaciji sa velikim zadatkom, organizaciji u kojoj već postoji posebno mesto za Miloša jer je on, upravo kao i oni - predodređen za veliku misiju prevrata i uspostavljanja novog društvenog i vrednosnog sistema na čitavoj planeti, sistema koji će ukinuti ugnjetavanje i nepravde uspostavljajući pravedno društvo. Grupa pobunjenika koja sebe naziva Predodređeni prinuđena je da se krije od neprijatelja - bogatih i moćnih predstavnika kapitalističke doktrine. U tajnim učionicama borci se obrazuju, u fiskulturnim salama treniraju telo, u laboratorijama otkrivaju načine da se leče teške bolesti... Sve ove pripreme u cilju su podizanja velike Revolucije čije vreme se neminovno približava. Miloševa uloga u budućim događajima važna je i odgovorna.
Znatiželjni će čitalac u Đurićevoj priči pronaći mnoštvo prepoznatljivih elemenata i njihovu specifičnu nadogradnju. Zaplet će iz okrilja pripovesti o odrastanju iskočiti u akcioni veleslalom tajanstvenih progonitelja i isto tako misterioznih progonjenih kroz živopisne predele izvan neposrednog iskustva dečaka (ali i čitalaca). Dolazak na cilj vreme je otkrivanje velikih tajni koje su se mogle naslutiti a sada su ogoljene i iznesene bez ikakvog predomišljanja. Njihova osnova je u globalnim mračnim zaverama moćnika i uspostavljanju organizacije koja će im se suprotstaviti kako bi odbranila Slobodu i Dostojanstvo Čovečanstva lukavo gurnutog u večno robovanje Kapitalu. Teorije zavere tako su dobile još jednu svoju varijaciju, jednako (ne)verovatnu i uznemirujuću. Time se bezvremena, mitska borba Dobra i Zla, Svetla i Tame, nastavlja, koliko plemenita toliko i zaludna. Ovog puta na strani Dobra su Predodređeni, organizacija koja svoju snagu traži u eliti visoko obrazovanoj, sposobnoj i svesnoj svoje pozicije, uloge i snage. Principi racionalizma pomešani su sa idealizmom, zdrav duh sa zdravim telom što rezultira aktivizmom a ne povlačenjem, tonjenjen u apatiju, depresiju ili dekadenciju, čemu su intelektualci najčešće skloni. Svet XXI veka, koji je nasledio razočarani XX vek, u kome se uzlet nadanja posle II svetskog rata pretvorio u sunovrat postindustrijskog doba, neoliberalnog kapitalizma i teorija u rasponu od Bodrijarovih simulakruma do Fukujaminog endizma i Hantingtonovog sukoba civilizacija, mora se otrgnuti iz kandži cinizma i etičkog nihilizma ukoliko želi da opstane. Tehnologija je umesto da oslobodi čoveka postala sredstvo za njegovo izrabljivanje i ponižavanje. Sloboda se ponovo mora otimati a tu borbu će predvoditi moralno i intelektualno nadmoćna manjina. Predodređene ne muče dileme uloge elite u velikim pokretima masa odnosno opravdanosti borbe. Oni su spremni na vođstvo i žrtvovanje. Takve izjave u prvom trenutku mogu će činiti prostodušno naivnim ali je na svakom od čitalaca da se zapita da li je odista jedinka bez osećaja za kolektivno, spremna samo da zadovoljava svoje egoističke prohteve bez obzira na one oko sebe.
Prvi album „Predodređenih“ ispunjen poletnim, mladalačkim slikama sa malo ugledanja na japanske mange, tek je skicirao i započeo priču najavljujući da će ona izrasti u serijal pred kojim su mnoge zanimljive opcije. Dok ne pristignu sledeći nastavci čitaocima ostaje da iščitaju i razgledaju prvu epizodu pokušavajući da se prisete kada su izgubili romantičnu želju i volju da se bore za bolje sutra, kada su izgubili ideale i iluzije.

Ilija Bakić