19.07.07
Knjige moraju da prenesu poruku
Megi Olderson
Ne pokušavam da za svoj rad dobijem Nobelovu nagradu, već samo želim da moje knjige ljudi otvaraju kao što otvaraju pakovanje čokolade
BEOGRAD - Megi Olderson slovi za jednog od najčitanijih pisaca na planeti. NJene knjige prevedene su na više od dvadeset jezika. Kao i u svetu popularna je i u Srbiji, a njeni romani u kojima se bavi problemima s kojima se najčešće suočava ženska populacija danas u samom su vrhu važećih lista čitanosti. Ovih dana Oldersonova boravi u Beogradu, za koji je vežu i porodične veze. Naime njen suprug je Beograđanin.
Sticajem okolnosti vaš boravak u Beogradu otpočeli ste na koncertu "Rolingstonsa". Kako vam se dopao koncert?
- Bio je to najbolji koncert koji sam do sada videla. A bila sam na mnogo njihovih koncerata. Impresionirala me je ta fantastična atmosfera, ceo utisak, entuzijazam, osmesi. Bili su svi nasmejani i to me je zaista oduševilo. Takođe, ganulo me je to što je čovek govorio srpski, što je na taj način ispoštovao ovdašnju publiku. Video se naprosto taj trud, to veliko poštovanje koji su ispoljili. To su zaista lepi maniri. Iako su ovde prvi put svirali, videlo se da su uživali u tome i da to nije bilo puko odrađivanje jednog koncerta. Mogla sam to da osetim na pravi način pošto sam imala tu privilegiju da sedim u VIP loži sa suprugom Ronija Vuda, koja mi je prijateljica.
Slovite za bestseler pisca svetskog glasa. Tiraži vaših knjiga nedvosmisleno dokazuju da ljudi vole vaše knjige. Možete li da objasnite tu magiju bestselera?
- Volela bih i sama da znam. To jednostavno izlazi iz srca. Znam da je mnogo pisaca cinično. Ne želim da budem cinik. Zato pišem iz svog osećanja, iz stomaka. Nema tu nikakvog planiranja, nikakvih recepata. Može da mi se dogodi da mesecima jednostavno ne pišem ništa, nijedno slovo. A onda sednem i napišem knjigu za petnaest dana. Ne pokušavam da za svoj rad dobijem Nobelovu nagradu, već samo želim da moje knjige ljudi otvaraju kao što otvaraju pakovanje čokolade, znajući da im predstoji uživanje. Volim da moje knjige prenesu jednu poruku. Ne da podučavaju, savetuju, već da nešto poruče. Teme kojima se bavim nisu samo obrađene površno, nije to samo seks, droga, pohlepa, pa i površnost.
Pre nego što ste postali pisac bavili ste se dugo godina novinarstvom. Koliko vam je to iskustvo pomoglo u pisanju romana?
- Kad pišeš knjigu, moraš da zaboraviš sve što si znao ranije. Kad pišeš roman, sve moraš da stvaraš sam, što kao novinar naravno ne moraš. Privilegija novinara je da nikada ne mora da ima praznu stranu. Kad si novinar i kad radiš dosta intervjua naučiš između ostalog mnogo toga što ti dobro dođe za spisateljski zanat, naučiš da određuješ profile ličnosti. Isto, kad ti neko priča neku svoju životnu priču, to kasnije može da ti koristi kao piscu za bolje sastavljanje karaktera. Kao novinar ti si privilegovan jer obilaziš različita mesta, upoznaješ različite ljude, što ti kasnije umnogome pomaže.
Koliko autobiografskog ima u vašim knjigama?
Sve manje u svakoj knjizi. U prvoj me ima ponajviše, dok sam sa svakom narednom knjigom išla sve dublje u fikciju. Recimo da sve moje knjige zajedno čine jednu malu tapiseriju. Išla sam malo tamo, malo ovamo. Naravno da sam pisala o stvarima i pojavama koje me okružuju, tu su i likovi iz tog nekog okruženja.
Imate li književne uzore? Koje pisce rado čitate?
Non-stop čitam. U kući mi je "na čitanju" na desetine knjiga. Možda bih u uzore mogla da svrstam Šarlotu Bronte, možda Tolstoja. Volim Džordža Orvela.
Na čemu radite trenutno?
Moja nova knjiga upravo je objavljena u Engleskoj. Biće prevedena uskoro na srpski, a za temu ima novac. Htela sam da dokažem u svom romanu da je pogubnije za čoveka ako ima previše od toga da ima premalo novca. Pišem o tome kako novac može da pokvari mnogo toga, pa i ljubav, relacije između bliskih ljudi, da poremeti čitav život, način života. Inače, upravo sam završila pisanje novog romana u kome je jedna od junakinja Roksanda Ilinčić, Srpkinja. Htela sam da oslikam jedan srpski karakter. Nadam se da će se i ova knjiga uskoro naći i u srpskim knjižarama.
Kako ste doživeli Beograd? Šta vas je u srpskoj prestonici najviše impresioniralo?
U Beogradu sam poslednji put bila pre pet godina. Vaš lepi beli grad se od tada mnogo promenio. Primetila sam da ima mnogo novih velikih zgrada. U Beogradu imam veliki broj prijatelja pošto mi je muž odavde. Mogu da kažem da sa Beogradom imam jednu specijalnu vezu. Moja omiljena mesta u Beogradu su kafana "Pod lipom", naravno Ada Ciganlija i Etnografski muzej, kakvog nigde u svetu nema. Vi u srcu prestonice imate jedno takvo blago koje je, čini mi se, nekako u zapećku.
Mila Milosavljević
