Planinarske transverzale u Srbiji (1956-2013)

20.03.14

Borisav Čeliković napisao prvo pravo uputstvo za upoznavanje čudesnih tajni naših brda i planina

NAJZAD je napravljeno prvo uputstvo za snalaženje, tabananje i pentranje po brdima i planinama Srbije. Kao što dobar kuvar proverava recepte pre nego što ih unese u kulinarski priručnik, tako je i Borisav Čeliković, pisac "Planinarskih transverzala po Srbiji" prepešačio hiljade kilometara opisanih staza i bogaza u svim godišnjim dobima i popisao čudesne prirodne i istorijske znamenitosti koje kriju srpski visovi.
- Planinarenje je svojevrsno kulturno hodočašće. Smisao planinarskih transverzala jeste da se stazama koje povezuju vrhove, prevoje i vidikovce planina upoznaju prirodne, kulturne i istorijske znamenitosti. Na tim putevima čovek bolje spozna i samog sebe - kaže istoričar Čeliković, pasionirani planinar, etnolog, pisac i fotograf.

On se ispeo na više od 70 vrhova viših od 2.000 metara i prepešačio više od 70 specijalnih planinarskih puteva - transverzala.
- Svet se bolje razume kad se prepešači i gleda odozgo. Planinarske transverzale po Srbiji otkrivaju njenu skrivenu lepotu. Na primer, na Vlasinskoj transverzali, koja je deo evropskog pešačkog puta E-7, možete da vidite mahovinu tresetnicu i maljavu brezu, koje potiču iz ledenog doba i postoje još samo na jedinstvenim plutajućim ostrvima Vlasinskog jezera. Usput možete da jedete divlje jagode, maline, kupine i borovnice... Na Velikom Vetrenu, vrhu Juhora, otkrićete keltsku tvrđavu, a stazu Drugog srpskog ustanka započećete u manastiru Vraćevšnica iz 15. veka gde je 1812. održana velika ustanička skupština. Staza vodi do kuće Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, selu u kom je do 1817. bila prestonica obnovljene Srbije - nadahnuto priča Čeliković.

Planinarenje transverzalama u svetu ima sve više pobornika, a države ga podstiču zbog velikog socijalnog i privrednog značaja za stanovništvo planinskih krajeva.
- Slovenija je primer zemlje koja je spojila lepo i i korisno, ona je premrežena dobro obeleženim i održavanim planinarskim stazama s mnoštvom planinarskih domova koji su puni tokom cele godine. Kod nas se i ne zna da kroz Srbiju prolaze dva međunarodna planinarska puta, za koje vlada veliko interesovanje. Nažalost, mnoge transverzale su zapuštene, nedostaju im signalizacija i planinarski domovi. Planinarski savez radi na uređivanju evropskih ruta, ali mnogo je važnije da uredimo svoje transverzale zbog sebe - kaže Čeliković.

PUTEVI RATNIKA

ČELIKOVIĆ ističe da je uloga lokalnih planinarskih društava presudna.
- Tamo gde su entuzijasti napravili nove transverzale poseta je sve veća. Mnoge stare staze su propale jer su imale ideološko obeležje. Naime, transverzale su označavane kao partizanske, a povezivale su tačke velikih bitaka srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Jedna je uključivala čak i Dražinu pećinu na Ravnoj gori! U godini kad se obeležava vek od početka Velikog rata bilo bi veoma dobro vratiti planinare na puteve srpskih ratnika. To bi mnogo doprinelo razumevanju njihovih podviga i vrednosti baštine koju su nam ostavili - smatra Čeliković.

B. SUBAŠIĆ