Petparačke priče - Zlikovci

17.06.09 B92

Uređivačka praksa kuće IPS sve jasnije se ocrtava. Mada su nam predstavili neke zanimljive savremene nežanrovske pisce (u tom pogledu, najznačajniji poduhvati su prvo pojavljivanje na srpskom jeziku autora kakvi su Hajme Bajli i Kenzaburo Oe), oni pre svega postaju prepoznatljivi po sofisticiranoj, mahom starijoj, žanr-literaturi. Viktorijanska kolonijalna fantastika (priče Radjarda Kiplinga) ili špijunaža (Grejam Grin), krimić uzorne poovsko-čestertonovske forme (izuzetna Pariska enigma svestranog Argentinca Pabla de Santisa), ili nekada široko rasprostranjena vrsta zvana dime novel (39 stepenica Džona Bakena) njihovim posredstvom dopiru do domaćih čitalaca. Ovog puta bavimo se najimpresivnijim (između ostalog i po obimu: 16 autora, petsto i kusur strana) izdanjem ovakve žanrovske orijentacije do sada. Knjiga Zlikovci uvodi nas u intrigantni svet tzv. pulp magazina iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.

Ova vrsta publikacija često se određuje kao naslednik žanra dime novel. Notorna je činjenica da su u njima (pre svega u časopisu Black Mask) objavljivali najveći hardboiled autori, Dašijel Hemet i Rejmond Čendler, koji u našoj sredini imaju izuzetno jako fanovsko uporište, tako da o njima nema smisla trošiti reči. Obojica su zastupljeni u ovoj antologiji, Hemet jednom minijaturom koja više veze ima sa zapitanošću o odnosu religije i zla na tragu Dostojevskog ili Fleneri O’Konor nego sa žanrom. Ovaj zbornik predstavlja i sledeća tri imena na listi najvećih autora hardboiled i noir žanra: Erl Stenli Gardner, Džejms M. Kejn i Kornel Vulrič.

U za našeg čitaoca opskurnom svetu američkih petparačkih priča iz doba depresije otpadaju sve tradicionalne estetske kategorije i sve književne strategije, i ostaje samo ono osnovno – zanat pričanja priče. U tom smislu, Džejms M. Kejn opravdava reputaciju najsuvljeg i najškrtijeg pisca kada govornim jezikom i do krajnje granice svedenim stilom pripoveda svoju turobnu minijaturu o pohlepi, izdaji, strahu i smrti. S druge strane, ova knjiga omogućava da se baci pogled na neke zanimljive pojave iz istorije popularne kulture, tačnije na vezu ove vrste literature sa filmom. Ko malo zagrebe po površini, otkriće da je Kejn napisao Poštar uvek zvoni dvaput, a da su po Vulričevim delima snimljeni između ostalog Hičkokov Prozor u dvorište i Trifoov Nevesta je bila u crnini, što nas opet dovodi do čitavog niza francuskih filmova nastalih po američkim literarnim predlošcima. (Beše pre više godina i ciklus u Kinoteci na tu temu, ko se seća.) Uglavnom, polje za istraživanje je izuzetno široko, a ova knjiga je jedno od mogućih polazišta.

Svaki od šesnaest pisaca zastupljen je sa po jednom pričom. Ispred svake od njih nalazi se kraći uvod iz koga se može naučiti ponešto o životu ove posebne vrste autora, koji su pisali po milion reči godišnje i kojima je za jedan roman trebalo u proseku tri dana. Hiperproduktivnost i niski honorari (jedan cent po reči) behu glavna obeležja karijera ovih svojevrsnih zabavljača širokog auditorijuma. Može se tu pronaći i kredo po kojem su oni stvarali, a koji je u 11 tačaka formulisao Frenk Gruber. Mada nisu Aristotelova Poetika, one predstavljaju jedan izazovni i univerzalni recept kada je žanr proza u pitanju. (Uzgred, ovaj čovek je napisao scenario za Masku Dimitriosa, ako neko pamti taj noir film sa mojim omiljenim glumcem Piterom Loreom u glavnoj ulozi.)

Možda najzanimljivija strana ove knjižurne jeste što nam pored poznatih imena hardboiled i noir žanra, predstavlja i neke znatno opskurnije autore. Do krajnosti simplifikovana „ubili su mi partnera i besan sam kao ris“ psihologija u priči Frederika L. Nebela ili neljudska amoralnost maloletnog junaka u apsolutnom raspadu od priče Stiva Fišera donose jedan treš senzibilitet, u kojem se sirovo meša sa stupidnim i neverovatnim do te mere da rezultat postaje neočekivano zabavan. A šta tek reći o zaumnoj misteriji Frenka Grubera (pod naslovom „Setni Srbin“ – sic!), u kojoj figurira žena od 130 kg koja ljudske šije zavrće kao da su pileće. Ova vrsta kinky treša predstavlja sasvim specifičan, apsolutno fascinantan kvalitet, koji je jedino petparačka literatura u stanju da pruži.

Rastko Simić