"Izdrži, izdrži još malo", kroz zube, i sebi u bradu, govorila je Mira. Obraćala se kesama punim namirnica kojima se natovarila.
Bljuzgavica. Poremećaj saobraćaja poslednjeg radnog dana u godini.
"Rekla sam da više neću ovoliko kupovati. Ali, taj regres! Danima ga čekam, i baš danas su nam ga dali! U nevreme!", nastavi žena monolog. Pridržavala je veliku plastičnu kesu, koja se isteglila od težine i prelila da će da pukne.
U drugoj ruci je pridržavala kesurinu iz koje su virile rolne toalet-papira, nežno ružičaste boje.
"Možda bih mogla da uhvatim kesu odozdo?", pomisli, osecajući pod prstima podmuklo klizanje plastike. "To mi je kazna, zato što sam cicija, pa nisam htela da kupim one žute kese. One su kvalitetnije. Ali, ne dam im, lopovima. Ne dam da me pljačkaju na svakom koraku!", reče držeći kesu s obe ruke.
Mala i elegantna crna torbica od kože skliznu s ramena. Udari kesurinu i iz nje izlete, s vrha, nevešto upakovana kutija sa prskalicama za sobu 39. Kutija upade u lokvu vode na trotoaru, i, kao iz inata, pojača se kiša.
Mira se savi da dohvati tašnu,a kutijicu ostavi. Kesa kao da je samo to čekala. Puče. Po trotoaru i ulici razleteše se limunovi. Prolete sportski automobil kao mlaznjak, i ona, sagnuta na trotoaru, ostade polivena od glave do pete.
Voda se cedila niz njeno lice, a po glavi su se odvajale froncle jučerašnjih lokni. Ta "vodena" frizura koju je htela da pripremi na vreme, koštala je pet stotina dinara, predvidena za "Doček". Izrazito svetla, filmski-plava kosa miri sala je na kišu i skorašnje farbanje.
"Govnari!", viknu za automobilom. "Tatini sinovi, zbog vas je sve ovako. Platićete, jednog dana!"
Mira se pogleda u izlog pored kojeg se zatekla. Izgledala je smešno. Iza nje, srela je u odrazu stakla nasmešene i dobronameme oči brkatog muškarca. Mora da je sve video i čuo, pomisli; zacrvene se u obrazima.
Visoki brka stajao je pored nje, kao branik od ulice. U rukama je držao nekoliko pokupljenih limunova.
"Ovo je vaše!", reče prijateljski i pridrža joj ostatak kese u koji je ona pokušavala da ugura uprljane stvari dignute sa trotoara.
Mira mu nemo klimnu. Ne zausti da se zahvali, začudi se. Više od osećaja stida zbuni se. "Ovoga stalno srećem kad mi je nešto neprijatno". Seti se da je prošle zime pala na klizavici, i da se on tamo zatekao. Pružio joj ruku. Kada je bila pljačka u ulazu, u njenoj zgradi, ponovo je bio tu. On je, izgleda, policajac?
Okrenu se od brke, bez pozdrava, mirno i dostojanstveno. Damski skupi kaljave stvari u mokru kesu, i, ne žureći, krete ka pešačkom prelazu.
Demodirana štikla na njenim srednjoškolskim čizmicama počela je da šljapka, odvojivši se zbog vlage od kožnog đona. Ali ona, ne zastajkujući, gotovo nasmešeno, nastavi dalje.
Putnici u autobusu, čudeći se, gledali su je kroz zamagljena stakla, zaustavljenu kraj semafora."Kao da vide mečku!", nastavi rasterećeno I neprirodno sporo da gazi ulicu.
"Ja sam dreser kiše", pomisli prkosno. "O-vo je smeš-no!", skandirala je u ritmu koraka.Autobus besno krenu na zeleno svetlo, I velika bara se uskomeša.
Mira se nasmeja nonšalantno. Kako čovek robuje tim atmosferskim pojavama! Sve zbog toga što se otuđio od prirode!
"Kiša je potpuno prirodna stvar. Sada bi, doduše, normalnije bilo da pada sneg. Rekoše da će sneg" .
Odmahnu glavom, gestom nekadašnje lepotice.
"Nije strašno pokisnuti i biti mokar i prIjav, čak je i duhovito. Najlepša stvar koja mi se danasdogodila" .
Ne bi se opustila i "izašla "iz stresa" bez toga.
Budi ležerna; opusti se malko, idi kući, skuvaj kafu. Odluke se nižu.
"Pukne kesa, polije te auto - vrlo važno! Ko da je to strašno! Mogao je da me zgazi!"
Nije joj bilo hladno: "Ništa strašno!"
Da je poliju i iz bureta, ništa joj ne mogli, ponavljala je, idući polako ka svojoj zgradi.
Na ulazu se sudari sa susedom. On joj otvori vrata da prođe, ali tako da je mogao da je okrzne grudima. Žar sa cigarete, koju je pridržavao usnama da ne ispadne, pade mu po kariranom sakou.
"Komšinice, pa ko vas je to polivao?", pokuša s duhovitošću, odbijajući dim u stranu, i svoj uparloženi zadah."Jel treba to malo da se prosuši i ogreje, vidim ja da to nema ko?", nastavi.
Ona se okrenu ka njemu. Shvati da ju je vrlo kratko držala vedro raspoloženje nastalo posle polivanja, i odbrusi sa zadrškom: "A šta ti radi žena, mlati promaju?"
"Nemoj te odma" da se ljutite, madam, samo pitam", reče sused podrugljivo. "Teško je bez muške ruke" .
Mira se okrenu ka njemu:
"Slušaj ti, drkadžijo, da ti kažem nešto, popuši sam sebi", poče da se razjaruje. "To je lako, samo malo više savij kičmu."
Pomislila je da ce ga jednom zaista udariti nogom u mali stomak. To želi otkad je govorio po susedstvu i kraju kako joj je on montirao telefon, kezeći se, i prepričavajući kako su strastvene zagorele žene.
Klonulost je savlada. Poče da oseća gađenje I muku u nozdrvama. Neki slatkast miris koji podseća na ponižen je. I umor.
Mračni hodnik je oduzeo ono malo entuzijazma koji joj je donela kiša. Ušla je u hladan stan.
"Navikla sam ja na budale", prode joj kroz glavu.
Vlažne namirnice poreda po stolu. Papirni tanjirici s klovnovima i salvete nisu mokri. Činilo joj se da će ti klovnovi zasmejati bolesnice iz sobe 39. U drugoj kesi su bili smrljani sitni kolači, a kačkavalj i kobasica su celi. Planirala je da ponese i pitu od praziluka, s kimom, pa da je tam u čajnoj kuhinjici Bolnice zagreje. Ali, sada nije sigurna da ce i to stići da uradi.
"Ja ne znam kako žene sve to podnose", misleći na svoj odgovoran posao. Bila je savesna glavna sestra na ginekološko-akušerskoj klinici.
