Osmica

02.05.13

Kultni ruski pisac Zahar Prilepin koji je srpskoj publici nedavno predstavio svoju novu knjigu, zbirku priča "Osmica" u izdanju "Draslar partnera", u razgovoru za Tanjug osvrnuo se na književnu klimu u Rusiji, odgajanje dece, svoj bend, spisateljske početke...
Pisac "Sanjke", "Patologije", "Greha" i "Cipele pune vode", uveren je da "nijedan čovek nije postao intelektualac slušajuci televiziju i gledajuci internet, jer se najvažnije stvari dešavaju u tekstovima".
Dobro raspoložen, nasmejan i ležeran, on je u razgovoru citirao prijatelja koji tvrdi da su "ljudi koji ne čitaju, niža kasta" a to je potvrdio podatak da "svetom vladaju ljudi koji čitaju i mogu da interpretiraju i primene znanja iz datoga teksta".
"U poslednje dve godine u Rusiji je počeo povratak književnosti, kao u sovjetska vremena, ali to se ne odnosi na sve. Postoji pet do deset procenata ljudi koji najvažnija pitanja i odgovore nalaze u literaturi. Pisci nastupaju na političkim mitinzima za i protiv Putina i opet se dešava da su ljudi koji pišu u centru javne i društvene pažnje", kaže on.
Mišljenja pisaca poput Eduarda Limonova, Dmitrija Bikova i Aleksandra Prohanova, Ljudmile Ulicke, Borisa Akunjina, pa i moja izrečena bilo kojim povodom imaju veći odjek i više se sreću u medijima nego što su to mišljenja rok zvezda ili nekih drugih ličnosti, tvrdi Prilepin.
Internacionalni hit pisac, koji ima veliku bazu obožavalaca u Srbiji koji u njegovim knjigama o posttranzicionoj Rusiji nalaze ođeke života u Srbiji, preferira Tolstoja Dostojevskom i one pisce od Turgenjeva do Čargajeva koji su konzervativni i patriotski orijentisani.
Sebe smatra nastavljačem tog konzervativnog kursa, dok je danas u Rusiji sva književnost liberalna. "Da danas žive Puškin i Dostojevski, oni bi njih kamenovali", uveren je Prilepin.
Prilepin koji je diplomirao na Filološkom fakultetu i radio kao fizikalac, grobar, izbacivač, prvi roman "Patologije" objavio je inspirisan iskustvom stečenim u ratu u Čečeniji gde je bio komandant policijske jedinice za specijalne namene.
Na pitanje šta ga je podstaklo da piše Prilepin je odgovorio da je dugo verovao da će biti pre svega vojnik ali se tih godina (2002/3) našao u teškoj ekonomskoj situaciji. "I, sasvim slučajno, počeo sam da pišem prvi roman kao mogući izvor prihoda i nema nikakvog drugog objašnjenja, osim što sam veoma voleo književnost".
Za Prilepina, književnost je pokušaj da se "snađe". "Tragam za odgovorima na pitanja: šta je čovek, da li postoji Bog, kakvi su odnosi između muškarca i žene, oca i sina, muža i supruge....i te teme mogu do beskraja da variram", ispričao je pisac.
Pre nego što sam se pojavio ruska literatura se deset-petnaest godina bavila samo bičevanjem, opsednuta boljševičkom, staljinističkom prošlošću, greškama i grehovima pravim ili tobožnjim koje je počinila. Kada su se pojavili moji tekstovi i tekstovi mojih drugova, ođednom se ispostavilo da su to tekstovi koji su potrebni i traženi jer su ljudi želeli da čitaju ono što se dešava upravo sada. I kakve se čudovišne stvari dešavaju danas u ovom režimu, objasnio je auor.
"Svima se čini da je prošlost bila strašna, a sadašnjost nije ništa manje strašna", tvrdi Prilepin koji ne krije da mu nisu potrebni nikakvi posebni uslovi da bi pisao jer mu nije važno gde već o čemu piše, a osim toga ima četvoro dece, "koji sve vreme hoće da jedu, što mu samo pomaže da radi mnogo i stravstveno".
"Leti ne idem nigde na odmor već pišem. Živim u selu, bez interneta, bez televizora, bez ikakvih veza sa spoljnim svetom, i pišem", rekao je on.
Pisac, koji je uoči prvomajskih i uskršnjih praznika u Srbiji predstavio svoju zbirku priča, kaže i naglašava da to ne čini iz kurtoazije, da su mu Beograd i Kijev najomiljeniji gradovi u kojima je boravio.
U Srbiji ga je, kaže, najviše impresioniralo kada je obilazeći hramove i crkve video na ikonama i fresaka portete svetaca pod punim oružjem i sa isukanim mačevima, što je nešto što se ne viđa u Rusiji.
"Bliskost sa Srbijom teško mogu da objasnim ali dok sam čitao ""Sarajevsku trilogiju"" Mome Kapora i knjige Gorana Petrovića, osećam, razumem i prepoznajem te tokove i pulsacije intelektualnog života koji mi je blizak i mogu lako da se smestim u ovu sredinu, da je potpuno osetim. Ta sredina koja je opisana, atmosfera koju oni opisuju, je i moja i osećam se tu kao da pripadam", rekao je on.
Na pitanje gde bi želeo da živi, Prilepin je pokazao duboki patriotizam rekavši da "samo želi da živi u Rusiji koju je obišao više puta i koja je najbolja zemlja na svetu".
Vest da je formirao svoj bend on je prokomentarisao pričom o tradiciji ruske kinjiževnosti, u kojoj je muzika bila veoma prisutna i nabrojao klasike kao Gogolja ili Jesenjina koji su i komponovali, dok za njega "muzika podrazumeva društvo, komunikaciju, veselje i to je kao jedna velika pijanka zajedno sa drugovima kada se svira rok, pank, salata, mešavina svega".
Na pitanje kako podstiče svoju decu da čitaju, Prilepin je rekao da "ima lični pronalazak, a to je da svi idu u 19 sati u krevet a svako ima pravo da čita i čitaju barem dva sata pred spavanje".
"Imamo ogromnu biblioteku, a šest godina nam je televizor u kvaru i deca misle da služi kao dekoracija", ispričao je Prilepin svoj metod odgajanja potomastva.