Kako je čudno to kad čovek primi na sebe oblike građevine u kojoj obitava, tog zdanja koje je i samo oslikano životom svog žitelja. Ponekad je boja kaluđerovih očiju ista kao i boja kojom sunce rane jeseni oslikava manastirski zvonik. Belina monaškog čela tokom molitve skoro uvek podseća na boju i oblik manastirskog kamena temeljca. U nekom tajnovitom kutku manastirskog dvorišta,
u rano proleće, pomalja se paperjasti, na jedvite jade izrastao, žbun divnih i skoro zaboravljenih cvetova, koji je istovremeno nežan i postojan, kao i prva neobrijana isposnička brada.
U rano proleće, sedamnaest monaških fruškogorskih staništa počinju da kade.
Večernje j
e... Iz šume se čuje klepalo.
Sedamnaest davno okamenjenih molitvi rasprostire mirise svojih legendi...
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Admiral Books; 2. izdanje, 2008; Tvrd povez; ćirilica; 23 cm; 118 str.; 978-86-84983-60-4;
