Odlazak u noć

17.06.07 Danas

Norveška šuma, Haruki Murakami
Geopoetika 2007.
prevela Nataša Tomić

Haruki Murakami jedan je od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, a zasigurno i najprihvaćeniji i najčitaniji japanski savremeni pisac u našoj sredini. Dobio je više uglednih svetskih književnih priznanja, između ostalog i nagradu Franc Kafka za 2006. godinu (od prethodnih pet, dva dobitnika, Harold Pinter i Elfride Jelinek, dobitnici su i Nobelove nagrade za književnost). Murakami je, pre svega, odličan pripovedač i staje rame uz rame sa piscima koje je sam prevodio na japanski: Ficdžeraldom, Irvingom, Selindžerom, Karverom. On voli da se poigrava, i često naslovi njegovih knjiga imaju veze sa određenom muzičkom numerom, koja se u romanu spominje i koja često predstavlja i jedan od ključeva za moguće čitanje i razumevanje Murakamijevog opusa. Naslov Murakamijevog romana Igraj Igraj Igraj imao je veze sa grupom Bič Bojs, Južno od granice, zapadno od sunca sa Net King Kolom, a Norveška šuma sa Bitlsima, odnosno Lenonom i Makartnijem. Norveška šuma samo je u Japanu prodata u četiri miliona primeraka. Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kada su japanski studenti protestovali protiv režima. Ova dešavanja su i milje u kome će se dogoditi jedna ljubavna priča, koja iako naizgled "obična" ni po čemu nije ni tipična ni uobičajena. Kritičari širom sveta za Norvešku šumu kažu da je "vino iz najbolje berbe vinogradara Murakamija".


Još o pesnicima i o poeziji, Borislav Radović
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006.

Brodski kaže da je kada pesnik piše prozu, to uvek za prozu dobitak. U slučaju Borislava Radovića, ovaj je postulat tačan. U delu Još o pesnicima i poeziji, Radović poeziju iščitava, analizira, tumači, krećući se kroz njene, katkad lavirintske svetove, nalazeći nove izlaze, nove tragove, drugačija rešenja i moguća čitanja pesnika o kojima govori. Sve odlike Radovićeve promišljene i vibrantne pesničke poetike nalazimo i u ovim njegovim esejističkim radovima. Od kakvog god da povoda kreće, sa koje god tačke da počinje tumačenje, Radovićevi eseji uspevaju da dotaknu široke slojeve i osetljive dubine Homera, Vergilija, Paunda, Bodlera... Radović esejista pozajmljuje iskustvo od Radovića pesnika i erudite. Rezultat je ovo delo, koje je istovremeno i "potraga za nevinošću reči", ali i višeslojna studija o mestu pesnika u svetu, u kome to mesto nikada nije bilo predviđeno za postojanje.


Odlazak u noć, Olaf Olafson
Samizdat B92, 2006.
prevela Mina Krsmanović

Po atmosferi i ritmu pripovedanja, ovo delo podseća na čuveni roman Kazua Išigura, Ostaci dana. No, Olafson je napisao svoju, jednako uzbudljivu priču. Njen glavni junak je Kristijan Benediktson, koji živi mirnim životom u senci čuvenog novinskog magnata i producenta Vilijema Rendolfa Hersta. Njegovi dani teku u svakodnevnom ritualima ugađanja Herstu i održavanju raskošnog imanja San Simeon u Kaliforniji. Ipak, Kristijan Benediktson je sve samo ne tek običan batler: u trenucima samoće, on se priseća svog nekadašnjeg, potpuno drugačijeg života na Islandu, porodice koju je ostavio odlazeći u nepoznato, i sunovrata od uspešnog biznismena do običnog sluge... Kombinacija stvarnog i fiktivnog, smirenog i potresnog, čine od ovog romana malo remek-delo, inspirativnu priču o kajanju i nadi.


Jadna stvorenja, Alasdir Grej
Okean, 2006.
preveo Igor Adžić

Siže ovog dela neuobičajen je: siromašni škotski student medicine, Arčibald Mekendls, zaljubljuje se u prelepu, bogatu, impulsivnu Belu Nakster, čije je poreklo tajnovito. No, ljubavna priča samo je jedan od slojeva ove knjige, koja nas vodi od privatnih operacionih sala u Glazgovu kasnog viktorijanskog perioda, kockarnica za aristokrate, bedom ispunjenih ulica Aleksandrije do jednog bordela u Parizu, a roman svoj vrhunac dostiže u jednoj škotskoj crkvi. Jadna stvorenja pokazaće nam kako iz viktorijanskog 19. veka u središte opšteg zbivanja izranja Žena i njen pokušaj da veličinom svoje umešnosti, ljubavi i brižnosti promeni nehumani svet. Los Anđeles Tajms je autora ovog dela, Alasdira Greja, okarakterisao kao čudaka, verovatno i genija, ali sasvim sigurno pisca čije su misli originalne i nezavisne. Alasdir Grej za sebe kaže da je "samozaposleni verbalni i likovni umetnik", rođen je u Glazgovu (1934) i pre no što je postao slikar i dramski pisac, radio je kao nastavnik likovnog vaspitanja i bavio se zidnim slikarstvom i pozorišnom scenografijom.

Sanja Domazet

25.10.05 Blic

Junak romana, Kristijan, je batler na „čarobnom“(raskošnom) bregu holivudskog producenta Hersta (građanina Kejna). Uživajući u ulozi neophodnog čoveka, pa makar i sluge, on se već dve decenije krije od porodice koju je pokrao i napustio. Međutim, kada u preokretima Šefove sudbine (u odbačenoj deci i supruzi, očajnoj ljubavnici sklonoj samoubistvu i u sunovratu moći i ugleda) bude prepoznao samoga sebe, Kristijan će osetiti da mu se od kajanja pomućuje um. On je u prošlosti birao između dve žene, od kojih ga je jedna (supruga Elizabeta) uvek štitila (kao samouverena majka), a druga (ljubavnica Klara) od njega očekivala zaštitu (kao bolesno dete), ali ne po strasti, već po sažaljenju; iz tog trougla (nepoverenja i obmana) samo se on izvukao živ, ali (melodramatično) izgubljen u Holivudu kao Doroti u Ozu. Iako pati i pokušava da se suoči sa krivicom (oličenom u požaru koji preti da uništi „čarobni breg“), on, ustvari, nastavlja (egzistencijalnu) „igru obmane“, opravdavajući svoje grehe genima predaka-moreplovaca i lutalica, nagonom da bude slobodan kao ptica (životinja), stidom i strahom od mudre Elizabete i objašnjava svoju ulogu kao poteze piona kojim je upravljalo „nešto“ ružno i neobjašnjivo. Kristijan ostaje mračna figura (bez razrešenja od greha) na svetloj pozadini (obelodanjene prošlosti), koja mrtve ptice (ljude i događaje) crta (vidi i predstavlja) kao žive i čiji se svaki skok, pa i poslednja prilika da se susretne sa najstarijim sinom, umesto u let, pretvara u pad. Jedini cilj Olafsonove priče je da emotivno uzbudi (uposli, zabavi dokonog) čitaoca; to je roman za široku publiku, bez poetičke kontrole nad kompozicijom, lud od smelosti (i površnosti) u asocijacijama na Orsona Velsa i Tomasa Mana.