Od polarnog kruga do Hirošime

09.06.04 Blic

Ovih dana došla mi je do ruku knjiga putopisa starog novinarskog vuka Milutina Čolića „Od polarnog kruga do Hirošime“. Kako nikada nisam bio u Norveškoj, a ozbiljno se spremam otkako je tamo ambasadorka moja draga prijateljica Vida Ognjenović, prvo sam pročitao stranice o Norveškoj.

Nisam našao ništa što bi zaludni turist želeo da pročita. Malo opisa fjordova, tek pokoja uzgredna reč, niti ima opisa severne prestonice Osla. Ništa od svega toga. Ima nečeg mnogo značajnijeg, a to je priča o Norvežanima. „Ko je lepši: čovek ili fjord“, pita se u jednom naslovu pisac.

Nije to sladunjava priča u stilu - iako su severnjaci, Norvežani imaju toplu dušu. Ne. Stranice o Norvežanima piše internirac koga su nacisti sa velikim brojem njegovih i mojih sunarodnika odveli tamo na Sever. I šta se dešava. Norveški muškarci, žene i deca nisu gledali internirce s rukama u džepovima, već vrebali priliku kada će izgladnelom neznancu dati malo hrane u kojoj su i sami oskudevali.

Sve to je opisano sa malo reči, bez komentara, samo činjenice i magnovenja ljudske dobrote i žrtvovanja. Danas Milutinu stari Lif reče: „Kad sam bio u Gornjem Milanovcu, nećete verovati, pipao sam ponekad puls, jer s vama brže udara.“

Posle ove knjige poželeo sam još više da posetim Norvešku. A kakva je svrha putopisa nego da u čitaoca stvore želju da tu zemlju vide. Ili ako nemaju prilike da je joj odu u pohode, da je posete preko tuđih reči.

Nije slučajno da je kao urednik ovu knjigu izdaje u Užicu (Art plus) znatno mlađi od Milutina pesnik Dragan Jovanović Danilov, i sam škrt na reč i zato majstor kazivanja i pevanja.

Jovan Ćirilov

25.03.04 Vreme

Mina D. Todorović: Vir svetova
Nakon planetarne pomame za dogodovštinama Harija Potera i Tolkinovim epovima, Mina Todorović je napisala ovaj simpatičan roman koji po atmosferi podseća i na Hobita i na Roulingovu, ali se primećuje i balkanski i slovenski mitološki kolorit. Dva penzionisana profesora dospevaju u jedan svet sa one strane realnosti u kome obitavaju izvesni Nosati Pisovi, zatim Čarobnjaci, Patuljci, Vilenjaci, Vešci, Demoni i, podmlađeni za pola veka, kreću u avanturu, naravno na strani Dobra i, naravno, sa hepiendom. Klinci će uživati i u sočnom jeziku i u bajkolikosti priče.

07.03.04 Glas javnosti

Knjiga zbirke putopisa o Norveškoj, Nemačkoj, Japanu i Kosmetu "Od polarnog kruga do Hirošime" (izdavač Art iz Užica), novinara, pisca, prevodioca, filmskog i pozorišnog kritičara Milutina Čolića, prošireno je izdanje njegove knjige "Maska smrti je cvet" iz 1982. godine.

Milutin Čolić, nekadašnji filmski kritičar "Politike", osnivač Festa, tokom života dosta je putovao, u mladosti silom, viđajući i sam doživljavajući razne ljudske patnje, dok danas putuje iz zadovoljstva i želje za saznanjem i upoznavanjem ljudi i prilika. Obe knjige zbir su znanja iz različitih oblasti umetnosti i iskustva stečenih na putovanjima širom sveta.

Zapisi sa putovanja podeljeni su u četiri tematske celine. U prvom delu, koje se odnosi na putovanja po Norveškoj, Čolić u devet reportaža govori o dva vremena, posleratnom i današnjem. Drugi deo, o Demokratskoj Republici Nemačkoj, govori o savremenom životu s osvrtom na istorijske okolnosti, dok je treći posvećen japanskoj svakodnevici, tradiciji i kulturi. U četvrtom delu knjige o Kosovu, prepliću se svakodnevica i aktuelna politička situacija kojoj su izloženi njihovi žitelji.

"Od polarnog kruga do Hirošime" je autorova deseta objavljena knjiga, dok dva rukopisa čekaju bolja vremena.

K. N.

24.12.03 Politika

Posle pune dve decenije, autor je dopunio i proširio svoju zbirku putopisa "Maska smrti je cvet"

Milutin Čolić, jedan od naših najuglednijih filmskih kritičara, novinar "Politike" u penziji, istaknuti publicista i pisac, objavio je nedavno novu knjigu. Pod nazivom "Od polarnog kruga do Hirošime" (izdavač "Art Plus", Užice, urednik Dragan Jovanović Danilov) sakupljeni su vrlo zapaženi putopisi iz Norveške, Nemačke, Japana i sa Kosova i Metohije. Rečju, kako autor podvlači, ovo je dopunjeno i prošireno izdanje knjige "Maska smrti je cvet" koju je Milutin Čolić objavio pre nešto više od dve decenije, 1982. godine.

Uzevši za moto reči Isidore Sekulić da "daljina vuče, vijugava putanja vuče, more vuče, planina usisava", da je "putovanje istorija: krećemo se vremenom i prostorom", odnosno reči Ive Andrića da je "putovanje... uvek bilo više zamor tela, opijanje duha i rasipanje vremena i snage nego išta drugo", Milutin Čolić između ovih odrednica ispisuje svoj doživljaj sveta, i mesta koja je obišao na putovanjima.

Autor je, kako kaže, svoje prvo izdanje (koje je 1982, štampano u 2.000 primeraka, rasprodato za četiri i po meseca) dopunio sa ukupno 17 novih tekstova. Potpuno novi deo pripada putopisima sa Kosova, napisanim 1983. godine. Reč je o tri putopisa iz Prištine koji, iako u sebi nose dve decenije, predstavljaju upozorenje da se ne izgubi i ono malo što je ostalo od života u ovoj srpskoj pokrajini. Navodeći reči Gintera Grasa da "ovaj ludi svet možemo spasiti samo tolerancijom", Milutin Čolić u svoja tri putopisa navodi primere neshvatljivih pošto-poto razdvajanja Srba i Albanaca, od (ne)poznavanja oba jezika, do primera međunacionalnih prožimanja koja jesu koliko moguća toliko opasna za svaku mnogonacionalnu ideju.

U knjizi "Od polarnog kruga do Hirošime" nalazi se dvanaest putopisa posvećenih Norveškoj; trinaest Nemačkoj, i još dvadeset jedan posvećen Japanu. Time je Čolić, agilni novinar sa nervom za detalj i pisac niza knjiga i tekstova kako iz oblasti filma tako iz oblasti pozorišta (zbirke intervjua i portreta istaknutih umetnika da ne navodimo!) dao svoj doživljaj sveta, između ostalog slućen i u naslovu knjige. Jer, "Od polarnog kruga do Hirošime" upućuje koliko na lepotu raznolikosti sveta i ljudi kojima i mi pripadamo, toliko i na opasnosti koje svetu i nama prete. I od kojih je najstrašnija ona koja je ne samo od Hirošime, već i drugih gradova potonjih decenija prošlog veka stvorila simbol stradanja i mučeništva, a to je – rat.

A. C.