Romansijerka Zejdi Smit (Zadie Smith) rođena je 1975. u severnom Londonu, od oca Engleza i majke Jamajčanke. Studirala je engleski na Kembridžu, i diplomirala 1997. godine.Skrenula je pažnju na sebe već prvim romanom, Beli zubi (2000), živim portretom savremenog, multikulturnog Londona u pripovesti o trima etnički različitim porodicama. Knjiga je dobila brojne nagrade i priznanja, uključujući „Nagradu za prvu knjigu“ londonskog Gardijana i nagradu „Whitbread“ za debitantski roman, i prevedena je na više od dvadeset jezika.Drugi roman Zejdi Smit, Sakupljač autograma (2002), priča je o ličnom gubitku, opsesiji i suštini slave. Godine 2003. poneo je književnu nagradu za prozu „Jewish Quarterly“.Najpre 2003, a potom i 2013. godine, Zejdi Smit je u anketi magazina Granta ušla među dvadeset najboljih mladih britanskih romansijera.Treći njen roman, O lepoti, objavljen je 2005, da bi naredne godine dobio ugledno priznanje za prozu „Orange“.Njen poslednji roman Severozapad (2012) proglašen je u Njujork tajmsu jednom od deset najboljih knjiga u 2012. godini.Zejdi Smit je redovni profesor kreativnog pisanja na Njujorškom univerzitetu.
21.05.06 Danas
Između Kafke i repmuzike
O lepoti, Zejdi Smit
Sa tek navršenih trideset godina britanska književnica Zejdi Smit dospela je ovih dana na najnoviju Tajmovu listu sto najuticajnijih ličnosti 2006. godine, kao jedina Britanka na ovogodišnjoj listi, u društvu s Meril Strip, Ang Lija, Kondolize Rajs, Opre Vinfri, Angele Merkel, Bila Gejtsa i sl.
Za tri dosad objavljena romana osvojila je sijaset najuglednijih nagrada i prestižnih nominacija, među njima debitantskog Bukera, nagradu Komonvelta, nagradu Gardijana... a upravo se našla u najužem izboru za ovogodišnju nagradu Orindž za žensko pismo. Kad ne predaje studentima književnosti, piše briljantne i rado čitane kolumne u uglednom Gardijanu, na slobodne teme, od rata u Iraku, repovanja, ili omaža Ketrin Hepbern, do književnih tema.
Nekadašnji vunderkind, ova mlada uspešna dama prošle godine je u svojoj domovini bila na samom vrhu top liste žena sa najviše stila. U međuvremenu, medijska je zvezda, sa imidžom i šarmom svetske dive ili manekenke, sa mnoštvom talenata, pored književnog, kao što su pevanje džeza i stepovanje u irskom stilu (Fred Aster i Džin Keli bili su njena mladalačka opsesija) koji idu uz takvu titulu. Baš kao, uostalom, egzotičan izgled koji duguje majčinim jamajčanskim genima."Ne umem da se ponašam, stalno govorim pogrešne stvari ", ima običaj da istakne u intervjuima, ali to ne umanjuje zanimanje medija i javnosti za njeno delo i privatnost.
U njenom prvom romanu Beli zubi junaci su dvojica prijatelja iz Drugog svetskog rata, beli Britanac oženjen Jamajčankom i muslimanski imigrant iz Bangladeša, oženjen zemljakinjom koji je doveo iz svog starog zavičaja da bi očuvao vlastitu tradiciju i identitet u novom okruženju. Roman prati njihov život i odrastanje njihove dece u postkolonijalnom Londonu koji karakteriše kulturološki i etnički diverzitet, rasne tenzije itd. Zejdi Smit pokazuje svu besmislenost insistiranja na zatvorenosti i očuvanju takve tradicije, ma kojoj civilizaciji junaci pripadali. Posle oduševljenih kritika u Britaniji je ova knjiga ekranizovana u vidu mini TV serije , dok su za njen treći roman, O lepoti, koji se upravo pojavio kod nas u Narodnoj knjizi u prevodu Vuka Perišića, producenti otkupili filmska prava i uskoro će početi snimanje.
Ovaj roman istražuje teme pomalo zapostavljenog i posustalog anglosaksonskog kampus romana. Moguće je da je ovaj roman inspirisan iskustvima autorke za vreme studija književnosti na Kembridžu, o kojima je svojevremeno izjavila da pripremaju ljude da postanu "beskorisni članovi modernog sveta". "O lepoti" je priča o dve akademske porodice, Belsijevima i Kipsovima, i problemima koji nastaju kada se njihove sudbine isprepliću. Radnja se dešava u Velingtonu, liberalnom gradu Nove Engleske gde na koledžu predaje i jedan od glavnih junaka, Hauard Belsi. Hauard je pedesetogodišnji belac koji nikako da završi svoj akademski rad, kritiku Rembranta, i koji je upravo prevario svoju ženu Afroamerikanku posle trideset godina zajedničkog života.
Knjiga je svojevrsni omaž omiljenom autorkinom piscu, E.M. Forsteru i rekonstruiše komičnu stranu klasnog života na Ostrvu. "Meni se čini da su klasni odnosi u Engleskoj puka komedija i volim da pišem o tome", kaže Zejdi Smit u jednom intervjuu. "Pojam novobogataša ne postoji u Engleskoj, jer u ovoj zemlji još prave razliku između stečenog bogatstva i novostečenog novca, što nije slučaj u većini drugih zemalja."
Između ova dva romana nastao je "Sakupljač autograma" u kojem Smit opisuje holivud iz ugla marginalaca, obožavalaca filmskih zvezda.
Zejdi Smit svoju vertikalu traži i u nastavku muzičke karijere. Naime, govorka se da ova mlada žena rođena u znaku škorpije (27. oktobra 1975), zajedno sa suprugom, pesnikom i romansijerom Nikom Lerdom, priprema mjuzikl o životu Franca Kafke, jednog od njenih najomiljenijih pisaca, uz Nabokova.
V.R.
