Pavle Ugrinov (Mol,1926) spada u najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Zapamćen je kao jedan od od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu, koja je i otvorena 1954.godine upravo njegovom režijom kontroverzne predstave ^ekajući Godoa Samjuela Beketa. Ova predstava je ubrzo "skinuta" sa repertoara, a njen reditelj bio prinuđen da napusti pozirište.
Ugrinov je autor jednog od najobimnijih romanesknih i pripovednih opusa u srpskoj književnosti XX veka, za koje je dobio sve znažajnije književne nagrade. Posebno izdvajamo romane Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin (1986) i Tople pedesete(1990).
Poslednjih godina, pažnju publike privlače knjige njegovih novela Ljubav i dobrota (1996) i Van sveta (2000), kao i memoarske proze Egzistencija (1996) i Antiegzistencija (1998), čiji je svojevrstan “treći deo”, upravo knjiga Pogled preko svega (2004).
Roman Bez ljubavi (2002), po nepodeljenom mišljenju kritike, jedan je od naših najboljih savremenih romana.
Pavle Ugrinov živi u Beogradu i redovan je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
