Natalija Dević rođena je u porodici Ljumović na Cetinju. Prve tekstove počela je da objavljuje kao gimnazijalka u podgoričkim časopisima. Ljubav prema književnosti odvela ju je na beogradski Filološki fakultet. U Beogradu je posle studija nastavila da živi. Neke ljubavi, jedan brak, desetak godina putovanja, prijatelji, susreti, rastanci i zavidna kolekcija impresija koja će narednih decenija ploditi njene knjige, našli su se na tom uzbudljivom životnom putu. Ipak, strast za pisanjem ga je odredila. Poslednjih četrnaest godina, piše za najprestižnije beogradske magazine. Kad bi se svi intervjui koje je za to vreme napravila sa javnim i kulturnim poslenicima skupili na jednom mestu, bila bi to višetomna slika našeg vremena, ali i intimna ispovest njenih kreatora. Ove beleške o drugima i sebi možda će sabrati jednom, zajedno sa slikama svog života. Do tada, iz potrebe da promeni ono što u njemu može, prvim od tri već napisana romana pokušaće da ulepša bar neke trenutke u životima svojih čitalaca. Njena kćerka Katarina, tinejdžerka i glumica, u Igri zavođenja prepoznala je vudialenovski magični realizam. Oni stariji nazvali su je neoeskapističkom pričom, pronalazeći u njenom toku i glavnim elementima potrebu za begom iz rutine, doživljajem novog i drugačijeg u svakodnevici, te uživanjem, opuštanjem, upoznavanjem kultura i različitog načina života. Autorka se sa tim slaže, tim pre što duboko veruje da je mašta glavni začin neophodan da se bolja stvarnost podstiče, kreira i živi na svoj način. Iako je pobornik brzih komunikacija, veruje u sporiji ritam života. Zato priželjkuje da jednog dana živi u zamku s odličnim satelitskim i drumskim vezama i gaji konje i koze.