Ljiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše.
Po svojoj volji i po svom izboru ne učestvuje u metežu javnog života . Oglašava se koliko je neophodno da bi predstavila svoj književni rad.
Ne pripada nijednoj interesnoj grupaciji, ni književnoj, ni vanknjiževnoj. Svoje knjige ne šalje književnim kritičarima, kako bi pisali o njima. Ne konkuriše za književne nagrade.
Živi posvećena molitvi, pisanju i svojoj porodici, zahvalna Hristu Bogu, Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Presvetoj Bogorodici.
Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga". Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija".
Autorka je četrnaest romana: Javna ptica (1988), Ana Marija me nije volela (1991), Iva (1994), Ženski rodoslov (1996), Paunovo pero (1999), Petkana (2001), Igra anđela (2003), Svih žalosnih radost (2005), Zapis duše (2007), Voda iz kamena (2009), Sjaj u oku Zvezde (2012), Naš otac (2014), Gora Preobraženja (2015), i Onda je došla Dobra Vila (2016).
Objavila je i knjigu literarne publicistike Srbija pred ogledalom (1994).
Priredila je pet antologija duhovne poezije: Čisto srce Gospod želi (pesme o Svetoj Petki, 2011), Ti si zemlja obećana (pesme o Presvetoj Bogorodici, 2012), Nebeski čovek, zemaljski anđeo (pesme o Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, 2014) i Prošetala carica Milica (pesme o kneginji Milici, 2015), Slava mu i milost (pesme o Svetom Vasiliju Ostroškom, 2016).
Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvar
a na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od preko milion primeraka.
Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Na predlog Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve za Božić 2007. godine odlikovao je Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom Svetog Save za njen književni rad.
Na predlog Njegove Svetosti, Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve dodelio je, 25. novembra 2016. godine, Ljiljani Habjanović Đurović Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića ,,za istrajnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, naročito pokazanu njenim književnim delima u kojima su iznete hrišćanske neprolazne-svevremene vrednosti.,,.
Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru", kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda".
07.11.14
Roman nastao iz bola
„Naš otac“ Ljiljane Habjanović Đurović
Od prvog dana na minulom Sajmu knjiga čitaoci su strpljivo stajali u redu da bi od Ljiljane Habjanović Đurović dobili potpis na njenom tek izašlom romanu „Naš otac“.
OD prvog dana na minulom Sajmu knjiga čitaoci su strpljivo stajali u redu da bi od Ljiljane Habjanović Đurović dobili potpis na njenom tek izašlom romanu „Naš otac“. Ova potresna priča o ženi koja je posle 43 godine prvi put srela oca, a on u međuvremenu dobio još jednu ćerku, prodata je, prema preciznoj evidenciji izdavača „Globosino Aleksandrije“, u 5.688 primeraka, što je više nego impresivno.
- Moram da priznam, i nadam se da to neće zvučati neskromno,da sam ja očekivala ovako veliki uspeh na Sajmu - kaže za „Novosti“ popularna književnica. - Na književnim večerima, i kroz pisma čitalaca, i dalje se neprestano uveravam da ljudi vole moji knjige, i da sa nestrpljenjem očekuju svaki novi naslov. Istovremeno, uveravam se i da broj čitalaca mojih knjiga raste. O tome govori i podatak da u mojoj izdavačkoj kući neprestano doštampavamo nova izdanja svih mojih romana.
Na Sajmu ste verovatno imali neke zanimljive susrete sa čitaocima?
- U prošli ponedeljak, jedna gospođa mi je rekla da je knjigu „Naš otac“ kupila u nedelju, pročitala je, i da je ponovo došla na Sajam, i čekala u redu, da bi mi iskazala svoje utiske i da bi mi donela cveće, pažljivo složeno u skladu sa jednom rečenicom iz romana. U sredu je došla ponovo, i opet čekala u redu, ovoga puta sa novim primerkom knjige koju je htela nekome da pokloni, a ja sam je zamolila da se fotografišemo sa našim cvećem. U utorak je došla čitateljka iz nekog mesta u Vojvodini. Dala mi je kesu i rekla da je u njoj nešto što volim. Kada sam otpakovala njen poklon videla sam da mi je donela vojvođansku štrudlu sa orasima. O ovoj poslastici pričala sam u jednoj emisiji, a gospođa je to zapamtila i potrudila se da me obraduje.
Šta vas je podstaklo da se posle decenije vratite porodičnom ciklusu koji čine romani „Ana Marija me nije volela“ i „Ženski rodoslov“?
- Na svom sedmom romanu iz duhovnog ciklusa radila sam od jeseni 2012. godine. Ali jedan događaj koji se zbio početkom proleća 2014. veoma me je potresao i izazvao je mnoga sećanja i preispitivanja. Taj proces bio je vrlo bolan. Protiv bola uvek sam se borila tako što sam pisala o njemu. Tako sam uradila i ovoga puta. Prekinula sam rad na romanu iz duhovnog ciklusa i započela da pišem ovu intimnu ispovest, a da nisam bila sigurna da li ću je objaviti. Rukopis je, kao i obično, prvi pročitao moj muž i rekao mi je da je to dobar roman i da moram da ga objavim. On mi je dao i tekst u kom sam našla strašan podatak: 100.000 maloletnika u Srbiji ne viđa svoje očeve, a 95 procenata tih očeva ne daje izdržavanje za svoju decu. Zbog te dece, koja preživljavaju ono što je mene mučilo, odlučila sam da objavim ovu knjigu. Posvetila sam je svoj zaboravljenoj deci.
Roman ste priveli kraju nekom vrstom poruke o značaju porodice u svačijem životu.
- Bez porodice, čovek je slab, nesiguran i ranjiv. Koliko je važna porodica najbolje znamo mi koji je nismo imali. Mi, koji smo znali, i uveravali se, da svako koga volimo ima nekoga koga voli više nego nas, nekoga iz svoje porodice. Porodica, to je bezuslovna ljubav, a ljubav je uslov postojanja.
NA 14 JEZIKA
Na Sajmu ste potpisali ugovor za dva nova inostrana izdanja...
- Do sada je u inostranstvu objavljeno 35 mojih knjiga na 14 jezika u 50 izdanja. Tri romana na engleskom jeziku dostupna su i u elektronskoj formi preko velike svetske knjižare „Amazon“, a uskoro će biti i „Naš otac“. Na Sajmu sam potpisala ugovor sa svojim italijanskim izdavačem za objavljivanje romana „Ana Marija me nije volela“ i „Naš otac“.
D. Bt.
