Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na College de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja.
01.01.00
Politika
17.02.2001.
Studije
Narcisovo ogledalo
Rasprava Pjera Burdijea o televizijskom novinarstvu, priredio Branimir Stojkovic, izdavac: "Klio", Beograd, 2000.
Pjer Burdije (1930), danas jedno od najpoznatijih imena u svetskoj sociologiji, ovoj kulturnoj sredini je tek nedavno predstavljen jednim svojim celovitim delom, knjigom "Nacrt za jednu teoriju prakse". "KLIO", vec dovoljno poznat po svom probranom izdavackom programu, ponudio nam je novo delo ovog autora - "Raspravu o televizijskom novinarstvu". Branimir Stojkovic, docent na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, svojim predgovorom na dobar nacin uvodi citaoca u polje razumevanja teksta P. Burdijea. Prednost Burdijeovog sistematskog teorijskog pristupa sociologiji, prema B. Stojkovicu, jeste "u tome što je akumulirao svojevrstan heuristicki kapital koji mu omogucava da veoma raznorodne probleme sagleda na istovremeno produbljen i samosvojan nacin".
Jedan od tih problema je i televizijsko novinarstvo kao socijalno-kulturna pojava novoga doba, koja izmice pažnji površnog ili ideološki izmanipulisanog analiticara. Polazeci od toga da televizija kroz razlicite mehanizme "predstavlja izuzetno veliku opasnost za sve domene kulturnog stvaralaštva, umetnost, književnost, nauku, filozofiju, pravo", Burdije problem televizijskog novinarstva povezuje sa nekim aktuelnim društvenim i politickim situacijama u svetu. Treba pri tome imati u vidu da je ovaj tekst nastao pocetkom 1996. godine.
Misija istraživaca
Vec u prvom odeljku ove rasprave, "Scena i kulise", P. Burdije postavlja pitanje nacina pojavljivanja stvaralaca u televizijskim emisijama. Postoje intelektualci za koje "biti opažen na televiziji" znaci nacin intelektualne egzistencije. Stoga je, prema Burdijeu, ekran danas postao neka vrsta Narcisovog ogledala, što je priredivac opravdano izvukao kao glavni naslov ove knjige. Televizijski novinar je tu ona druga strana, koja namece stege i okvire i u pogledu vremena i u pogledu naglasaka kod pojedinih tema, a u isto vreme i strana koja i sama trpi odredene stege i prikrivene pritiske. Treba li stvaralac bilo koje vrste da odbije da se pojavi na televiziji? Burdije smatra da nije prihvatljiv iskljuciv stav o cistom odbijanju pojavljivanja na televiziji. On cak misli da u nekim slucajevima postoji obaveza pojavljivanja na televiziji, ali istovremeno postavlja i nekoliko važnih pitanja. Jedno od njih jeste i pitanje: Da li je to što ja imam da kažem namenjeno tome da se cuje u celom svetu? Burdijeov odgovor je vrlo jasan: postoji misija istraživaca. Cak je neophodno da se saopšte sva saznanja stecena putem istraživanja. Naucnik je u tom slucaju, prema Huserlovom iskazu, "službenik covecanstva".
Stvarnost po merilima televizije
Medutim, televizija je celokupnim svojim delovanjem, kroz skrivene i nevidljive mehanizme cenzure, u prvom redu izvanredni instrument održavanja simbolickog poretka. Burdijeova namera u ovoj raspravi je da razotkrije "ceo niz mehanizama koji dovode do toga da televizija predstavlja jednu posebno opasnu formu simbolickog nasilja". Televizija je, u stvari, ta društvena snaga koja oblikuje stvarnost po svojim merilima. Ona ima stvarni monopol u obrazovanju slike sveta kod velikog dela populacije. Jedan od nacina ovakvog delovanja televizije je i prikrivanje kroz prikazivanje. Burdije koristi metaforu naocara, koje organizuju polje opažanja i odreduju ono što se vidi i ono što se ne vidi. A te "naocare" su rezultat našeg obrazovanja, istorije itd. Društvena stvarnost u svetu ka kome se krecemo opisana je, odnosno propisana putem televizije. Ovo se ogleda u sposobnosti nametanja sopstvenog principa videnja sveta, u stvaljanju takvih naocara kroz koje ce ljudi svet videti sa odredenim utvrdenim podelama.
Burdije u ovoj svojoj kratkoj, ali efektnoj raspravi dotice i brojna druga pitanja. On se, na primer, polemicki odnosi prema liberalnom ubedenju prema kome monopol uvek stvara ujednacenost, a konkurencija raznolikost. On nema ništa protiv konkurencije, ali pošto se ona uspostavlja izmedu novinara i novina koji se podvrgavaju istim ogranicenjima, istim ispitivanjima javnog mnjenja i istim oglašavacima, sve više se primecuje da ona zapravo vodi ka homogenizaciji. U ovoj raspravi svoje mesto nalazi i pitanje istinski lažne ili lažno istinske rasprave. Isto tako, polazeci od toga da televizija kao sredstvo komunikacije ima malo autonomije, Burdije ukazuje na to da su novinari u odnosu objektivnog saucesništva, koje je zasnovano na interesima, a ovi su opet povezani sa položajem novinara na polju simbolicke produkcije.
Pojavljivanje ove knjige, i to u ediciji "Liber" ovog poznatog izdavaca, koja ima naucno-popularni karakter, doprinosi boljem razumevanju fenomena televizije i njene funkcije u svakom, pa i našem društvu.
Miloš NEMANJIC
