...Kada kušači postaviše pitanje: a ti šta veliš? nasta tajac. Nasta tajac među sudijama grešne žene. Nasta tajac u sabranom narodu naokolo. Nasta tajac bez disanja u duši žene grešnice.
Silan tajac nastaje u velikim cirkuskim salama, gde ukrotitelji zverova izvode ukroćene lavove i tigrove i komanduju im razne pokrete, radnje, stavove, prema svojoj volji. Samo što pred nama ovde ne stoji nikakav ukrotitelj zverova nego ukrotitelj ljudi, jedna dužnost mnogo teža od one prve. Jer je često mnogo teže ukrotiti podivljale ljude od greha nego li divlje životinje po prirodi.
A ti šta veliš? Pred belokamenim hramom stajao je Onaj koji je veći od hrama. Ceo trg bio je kao patosan ljudskim glavama, sve glava do glave, sve tajac do tajca, i sve oči upravljene u Njega. Niko u celoj toj nepreglednoj masi naroda nije mogao ni slutiti, da odgovor koji on bude dao u tom času, na tome sunčanom danu, pred hramom premudrog cara, pokraj jednog bednog i grešnog ljudskog stvora, koje je trebalo kroz nekoliko minuta biti skrhano i smrvljeno i pretvoreno u jedno blato od krvi i mesa - niko, velim, nije mogao slutiti, da će taj Njegov odgovor imati takav zamašaj u vremenu i prostoru, kakav je imao. Niko nije mogao slutiti, da će se taj Njegov odgovor posle devetnaest stoleća ponavljati c poštovanjem, divljenjem i radošću u ovom našem gradu, kao i u Carigradu, u Rimu, i Londonu, u Njujorku, u Tokiju, i po svima krajevima sveta. ...
