Boris Piljnjak (autor)
„…Bila je letnja sparina, vladao je tifus.
Njih pet je otišlo s bojnog polja: dva živa ratna druga, dva mrtvaca, i on, Moskva, treći živi. Trojica živih bili su u tifusnom bunilu. Bežali su ispred šrapnela noseći dva ranjena ratna druga. U bunilu nisu opazili, ili su zaboravili, da su ta dva ratna druga mrtva. Nosili su mrtvace. Ponekad je u bunilu komandir Moskva komandovao: – Četa, lezi! – Četa, pali! Živi su spuštali mrtve na zemlju, gurali im u ruke puške. Živi su pucali u pustu stepu.
Na bivacima, mrtvaci su čuvali stražu. Živi u bunilu nisu opaž
ali, niti opaziše, da su na julskoj pripeci, za nedelju dana, mrtvaci potpuno istrulili: u jednoga otpala vilica, u drugoga ispala creva. Živi su hranili mrtve, svojim kašikama trpali su im u usta kačamak.
Odstupajući, živi doneše mrtve u opljačkanu bolnicu. U stepskoj bolnici nije bilo ni žive duše, svi su se razbežali, samo je u lekarevoj kući ležala žena u očajnom tifusnom bunilu. Noću, u bunilu, komandir Moskva pođe tifusnoj ženi da ovlada njome. Bilo je to prvi i poslednji put u životu Ivana Moskve da mu se podavala žena: on nije mogao da uporedi, i nije znao: da žene ne sretaju čoveka nikada tako strasno, s takvim poljupcima, i s takvim podavanjem, poniklim u bunilu te bunovne noći. Izjutra odred živih i mrtvih pođe dalje. Ivan nije znao ime te žene i nije upamtio da je lice žene bilo lice Egipćanke….”
Iz Ivana Moskve
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Logos; 2024; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 312 str.; 978-86-6040-072-9;
