Rođen je 1915. u Hašanima u Bosni. Njegova literatura zasnovana je na atmosferi, situacijama i likovima iz Bosne. Mnoga dela su prevedena na strane jezike. Živeo je i radio je u Beogradu, gde je 1984. godine i sahranjen. Ćopićevo književno delo je obimno i raznovrsno. Najpoznatija su mu dela: pripovetke "Doživljaji Nikoletine Bursaća" i "Bašta sljezove boje", romani "Prolom" i "Gluvi barut", i knjige za decu "Doživljaji mačka Toše", "Čarobna šuma", "Pijetao i mačak" i "Orlovi rano lete".
28.05.03 Politika
Najlepše priče Branka Ćopića
Nepravda prema piscu
Biblioteka beogradske "Prosvete" "Naj.."., u kojoj su do sada objavljeni izbori iz najlepših prica i pesama naših poznatih pisaca, obogacena je novom knjigom. Njom se podseca na jednog proznog autora koji je nepravedno zapostavljen: na Branka Copica, tragicno preminulog klasika srpske književnosti.
"Najlepše price" Branka Copica izabrala je Ana Cosic-Vukic, poredavši ih hronološki, tako da citalac može da stekne celoviti uvid u pišcev pripovedacki razvoj. Ana Cosic-Vukic, koja je doktorirala na prozi Branka Copica i koja je verovatno najbolji strucnjak na ovim prostorima za delo tog pisca, rado je prihvatila poziv direktora, i glavnog i odgovornog urednika "Prosvete" Milisava Savica da priredi Copiceve pripovetke.
– Smatrala sam da bi Branko Copic zablistao tek u jednom izboru pripovedaka – rekla je Ana Cosic-Vukic na jucerašnjem predstavljanju knjige "Najlepše price Branka Copica" u Galeriji knjižare "Geca Kon" u beogradskoj Knez-Mihailovoj ulici. – Napravila sam izbor koji zbunjuje manjim brojem prica, ali koji treba da bude povod, podstrek da se vratimo ovom piscu.
Ana Cosic-Vukic je podvukla da je Copic u skoro celoj polovini 20. veka bio najplodniji, najcitaniji i najpopularniji pisac u srpsko-jugoslovenskoj književnosti. Njegovi tiraži su bili milionski, ali citalacku recepciju nije adekvatno pratila književna kritika. Branko Copic je bio nepravedno zapostavljen, i sve do "Bašte sljezove boje" uglavnom smatran partizanskim piscem cije delo kod književne kritike ima negativne vrednosne konotacije. Smrt, koja je došla kada se Branko Copic ubio, skocivši sa Brankovog mosta, kao da je prenula književnu kritiku i bila podsticaj – juce je kazala Ana Cosic-Vukic – da svoje sudove koji nisu bili ni tacni ni pravedni, preispita. "LJudska dubina tajne smrti Branka Copica kao da je obasjala novom svetlošcu njegovo delo", rekla je Ana Cosic-Vukic.
Branko Copic je danas klasik srpske književnosti, redak i samosvojan pripovedac lirskog senzibiliteta, pisac jedinstvene vere u moc bajke, dodala je priredivac "Najlepših prica Branka Copica". Koje sada dolaze kao novi podstrek za konacno utemeljenje prave ocene Copicevog dela.
A. C.
