Monah

11.09.18 Blic

Markiz de Sad (1740-1814.) je, navodno, tvrdio da je roman Metjua Luisa "Monah" (Otvorena knjiga, Beograd) nešto najbolje do tada objavljeno u Engleskoj. Moguće je i da je to iskreni respekt Luisovog duhovnog srodnika "preko Kanala", ali i samo cinična izjava jednog Francuskog, u izrazu mnogo radikalnijeg kolege.
S druge strane, ako obratimo pažnju na 1796. godinu, kada je bez navedenog imena autora prvi put ovaj roman štampan, De Sad je, u boljem slučaju, sve i da mu je primerak u Pariz odmah stigao i da ga je friškog pročitao (a i za to treba vremena - u srpskom izdanju ima 340 strana sa minimalnim marginama!), svoju ocenu mogao da izrekne samo neposredno pred svoj drugi i definitivni odlazak u ludnicu (boravak: 1801-1814.) ili, u gorem slučaju, da se oduševi direktno iz tog azila za umobolne. Kako god bilo, slično intonirana egzaltiranost Bajrona ovim utemeljiteljem horora naizgled ima veću teorijsku težinu, no po "tematskom" zahvatu i pristupu narativu - De Sad je fakat kompetentniji...
A počeo je da ga piše devetnaestogodišnjak, sudeći bar po Luisovom (1775-1818.) datiranju sopstvenog Predgovora u stihu, završivši ovo nesporno zrelo delo sa svojih 20-21! Oduševljenje kritike u elitnoj Engleskoj je vidno splasnulo, za razliku od raspomamljenih čitalaca iz drugih društvenih slojeva, kada je provaljen, ne toliko uzrast pisca, već njegov društveni status i položaj. On je bio britanski ataše pri ambasadi u Hagu i član Parlamenta! Usput, zamislimo njegove srpske vršnjake u tim ulogama! Kolridž je napisao da je ovaj, posle oho-ho više od dva veka, prvi put prevedeni roman "otrov za mladež i provokacija za razvratnike". Pominjane su i "blasfemija", "moralna iskvarenost" i slično, iako nema eksplicitnog opisa seksa ili mučenja. Najžešće na šta sam na 340 strana naišao: "...divlje je rukom pretraživao bogatstvo njenih grudi, pokušavajući da obavije njena meka i nežna bedra oko sebe" (str. 207), "Prvi nalet strasti je prošao" i "Zadovoljio je svoju požudu". Ona je, očekivano: "zapanjena, uznemirena i zbunjena ovim".
"Kontroverzan roman", veli o "Monahu" prof. dr Dejan Ognjanović, verovatno najbolji srpski poznavalac horor-književnosti, u svojoj teorijskoj knjizi "Poetika horora". Dakle, naslućujemo "koliko je sati". Starešina španskog manastira, monah Ambrozio i ubija zbog strasti, a ni igumanija ženskog manastira nije bolja. Kao da je juče pisano! U celini gledano, kako bi rekli dizelaši, mladi ataše se izgleda dosta ložio na monahinje. Ambrozije, "toliko posvećen čednosti da ne zna šta čini razliku između muškarca i žene", tu je samo povod za isprepletane priče iz nekakve 1001 horor-noći: ima tu crne magije, Lucifera, a muvaju se unaokolo i demoni, aveti, kosturi, utvare, sablasti... Sve uredno!
Slobodan Ivkov