Mistični kabare

25.07.09 Dnevnik - Novine i časopisi

Na listama najprodavanijih knjiga širom Zapada, između krimića i ljubića, fantastike (epske, naučne ili horor) ili istorijskih romana, te kuvara i priručnika koji otkrivaju tajne uspeha u biznisu, uvek se nalazi nekoliko knjiga koje se bave, najšire rečeno, psihološkim tajnama čoveka, odnosno one koje daju recepte za samospoznaju i samousavršavanje koje vodi srećnijem životu. Ove knjige često su povezane s pomenutom vrstom priručnika namenjenih uspehu u biznisu, jer se i tamo dobrim delom govori o nužnosti da uspešni biznismen zna šta hoće i da razvije pobednički mentalitet.
Pisci lake psihološke literature dolaze iz redova formalno obrazovanih psihologa ili psihijatara ali i iz sasvim neočekivanih profesija. Mnoštvo njih su bili običnih ljudi koji su, sticajem okolnosti iskočili iz kolotečine jer su preživeli traumu koja ih je istrgla iz svakodnevice i naterala da svet posmatraju drugačijim očima. Ili su preživeli veliku nesreću, probudili se iz kome ili su ih zadesile strašne lične tragedije gubitka najmilijih.
Među piscima instruktivne psiho-literature popriličan je broj i mistika ili samozvanih učitelja mudrosti življenja, u širokom rasponu od religijski utemeljenih učenja, do ideja i teorija baziranih na zdravom razumu, „prirodnom pravu“ ili „stanju stvari“. Imperativ za svaku od knjiga je da ne gnjavi čitaoca, odnosno da mu obeća da će ako sledi niz lakih, svima razumljivih vežbi i postupaka, otkriti „suštinu svog bića“ i postati srećan i uspešan. Čak i školovani psiholozi moraju da pišu lako i zabavno ili neće dospeti na rafove s popularnom i prodavanom literaturom, već će završti među stručnim knjigama koje čitaju samo kolege po struci i nekolicina zaluđenika.
Popularnost psihološke literature, čini se, direktno zavisi od nivoa frustracija kojima je izložen savremeni čovek na prelazu milenijuma. S jedne strane, pritisnut je da se zaradi što više, a s druge da u zarađenom maksimalno uživa. Negde u tom takmičenju između besomučnog rada i isto takvog uživanja, otvaraju se i pitanja o svrsi sopstvene egzistencije. Naravno, ako jurite za luksuzom i dobrim životom teško da ćete imati vremena da se pogledate u ogledalo i upitate: zašto je sve ovo radim? Uostalom, savremeni kapitalizam ne dozvolja da tako nešto pitate jer time razarate dobitni sistem „kupi/troši - od rođenja do smrti“. Otuda psiho savetodavne knjige ne preispituju suštinu ljudskih potreba već uče kako da nastavite da grabite i uživate u tome.
Ipak, s vremena na vreme, na ovom području se pojavi i poneka subverzivna knjga. Takva je i „Mistični kabare“ svestranog umetnika Alehandra Hodorovskog (1929). Ovaj živahni 80-togodišnjak već dugo je hodajuća legenda. Autor je kultnih filmova „El Topo“ i „Sveta planina“, pisac 20-tak knjiga i scenarista remek-dela stripa (najčešće rađenih u saradnji sa crtačima-velemajstorima Mebijusom i našim Janjetovim), inovator u pozorištu i, nadasve, intelektualac i umetnik širokih vidika. Hodorovski u pariskoj kafe-knjižari „Les Temeraires“ i drugde voli da razgovara s ljudima, koji bez obzira na šarolika zanimanja i životne priče dele iste poglede i sklonosti. Plod tih psihoterapijskih seansi ali i slobodnih konverzacija je knjiga „Mistični kabare“. Ali Hodorovski, mistik i anarhista (kako ga često karakterišu), nije uobičajena pojava, pa nije takva ni njegova knjiga u kojoj se bavi životom, Bogom, onim koji je u čoveku i onim izvan.
Sama postavka knjiškog izlaganja je provokativna: Hodorovski najpre ispriča neku anegdotu, vic ili zen piču, pa ih analizira iz raznih vizura – sociološke, kulturološke, istorijske ili religijske – da bi sve to uklopio u viziju psihološkog razvoja ličnosti i njene potrage za opravdanjem sopstvenog postojanja. Kockice s različitih meridijana i iz različitih vremena lako se i elegantno uklapaju u autorovu viziju čoveka koji se kroz život kreće smelo i stameno, koji je sposoban da spoznaje svoje mane i ograničenja, i koji je voljan da ih menja.
 

Vatromet ideja 
 
Hodorovski je duhovit i sposoban da otkrije problem i mistifikacije koje ga zaklanjaju. On će ponuditi i moguće razrešenje, ali neće na njemu insistirati jer je krajnja reč na čitaocu i njegovoj volji da se samoizgrađuje. „Mistični kabare“, koji je upravo objavio agilini novosadski „Solaris“, pleni vatrometom provokativnih ideja. Uprkos ozbiljnosti, knjiga nije suvoparna, a njena lakoća nije od one koju poseduje instant laka psihološka bestseler literatura. Reč je o izuzetnom delu o suštinskim egzistencijalnim pitanjima, koje u idealnoj srazmeri sadrži ozbiljnost i lepršavost, na radost svih umnih a radoznalih čitalaca. 
 
Ilija Bakić