01.01.00
Dnevnik
27.02.2003.
IZLOG KNJIGA
OŠTEĆENI ŽIVOT
Umetnik može stvarati iz različitih motiva : od psihološko/romantičarskih, preko medicinskih, etičkih, do trgovačkih. Prave stvaraoce, međutim, zanima sama stvar. Jedino je ona važna i onda kada mnoge stvari tome ne idu u prilog. Za nju se vredi boriti i onda kada se ništa opipljivo ne može dobiti, a sve ostalo izgubiti. Nažalost ova temeljna orijentacija je odavno narušena, a mnogi pojedinac izgubio svaki kompas. A da je i za umetnost potrebno minimum morala potvrdila je i nedavna odluka jednog glavnog urednika da poništi konkurs za uglednu književnu nagradu. Kada je lobiranje i navijanje prešlo sve granice, glasanje je poništeno. Nagradu ?Meša Selimović? trebalo je spasiti od skandala koji se nazirao već na startu. Zato za danas izdvajamo tri knjige i autora koje zanima sama stvar.
TEODOR V. ADORNO, MINIMA MORALIA, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2002. Preveo sa nemačkog Aleksa Buha. str. 320
Glasoviti predstavnik bivše ?frankfurtske škole? filozofije Teodor Adorno obeležio je misao 20. veka i ostavio bogat opus. Kod nas je poznat, pre svega, po knjizi ?Filozofija nove muzike?, koju je za čuvenu Nolitovu biblioteku ?Sazvežđa? 1968. preveo Ivan Foht. Sada smo u prilici da čitamo njegovo takođe rano delo(1951) ?Minima moralia?. NJegov podnaslov je refleksija iz oštećenog života i pisano je u tri dela od 1944. do 1947. godine. Neposredan razlog za rukopis pružio je pedeseti rođendan Maksa Horkhajma. Tim povodom sam Adorno će zapisati: ?Izvedba je došla u jednoj fazi u kojoj smo, plaćajući danak spoljnim prilikama, morali da prekinemo rad. Knjiga je rada da objedini zahvalnost i vernost time što ne priznaje prekid. Ona je svedočanstvo jednog dialoljue interiuer:u njoj se ne nalazi nijedan motiv koji nije isto tako pripadao Horkhajmeru kao i onom koji je našao vremena za formulisanje?.
Označena kao negativna dijalektika i kritička teorija društva, Adornova misao ovde kao središnji motiv ima spasenje beznadežnog. U nizu malih ogleda, gotovo aforizama, mozaički je izložena cela teorija, tako da neki, poput Habermasa, misle da su ?Moralia? glavno Adornovo delo. Poznato Adornovo svedočenje da sve duhovne i humane tvorevine moraju propasti, i da je subjekat definitivno izgubio pravi trag, pokazane su i u ovoj knjizi, koja je još od naslova pokušala da bude ?barem? minimalna etika.
Žarko Dimić, Vetar na licu, Istočnik, Novi Sad, 2002. str. 95
U svojoj sedmoj pesničkoj knjizi Žarko Dimić(Inđija, 1962) pokušava da obnovi izvesnu stražilovsku liniju u našem savremenom pesništvu. Satkana od dvadesetogodišnjih dnevnih poetskih zabeležaka, ova knjiga peva o odnosu muškarca i žene, ne stideći se da to nazove tačnom rečju ? ljubav. Jednostavni u iskazu ovu stihovi su u stalnom dijalogu sa zaboravljenim, potisnutim, napuštenim. Bilo da je u pitanju draga, ili predeo u kome se trag emocija i miris vremena upisao. To su pesme/molitve, pesme/crteži u kojima se evocira i priziva narušeni sklad i punoća. Dimić rezignirano peva o svemu što smo zaboravili i onda kada je ostalo malo nezaboravljenog. Život tako ostaje bez ukusa, boje i mirisa, tvar koja pre ili kasnije nestane. Možda odleti kao ptica.
Ilija Poznić, Vozač, Književna opština Vršac, 2002. Str. 115
I Ilija Poznić polazi od doživljenog unoseći u svoje kratke priče, gotovo anegdote, izvestan ironijski otklon i dozu humora. Ništa se u ovim pričama neće desiti a da se prethodno nije odigralo. Poznić je, međutim, kadar da na malom prostoru uhvati suštinu, stvari postavi na svoje mesto, a čitaoca uvuče u klopku svakodnevice. To su prave urbane sekvence gotovo skenirane iz svih prostora u kome njegovi junaci žive svoj hudi vek. Sve teče, sve je isto, u beogradskom grafitu ima oblik: I kao da se ništa promenilo nije. O tome Ilija Poznić hoće da kaže svoju kratku, ali i oporu reč. Negde je to kafanski dijalog, porodična prepirka ili kuhinjska filozofija.
Inače Ilija Poznić je rođen 1960. godine u Zemunu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio knjigu pesama ?Ukoričeni krik? i kratke priče ?Ocena sposobnosti?
M. Živanović
