"Morate biti autsajder da bi ste bili pisac", izjavio je jednom prilikom Martin Kruz Smit, sin džez muzičara i Pueblo Indijanke. Sve do 1977. Smit je bio autsajder, pišući jeftine detektivske romane. Te godine je objavljen njegov prvi bestseler "Noćno krilo", priča o najezdi slepih miševa na indijanski rezervat Hopi, što je autoru donelo dovoljno novca da se posveti radu na knjizi kakvu je oduvek želeo da napiše: detektivskom romanu čija je radnja smeštena u Moskvu.Tako se 1981. pojavio "Park Gorki", roman koji je svojom zgusnutom atmosferom i vrhunski napisanim zapletom ubrzo postao klasik žanra, a autoru doneo prestižnu Gold Dagger nagradu i poređenja sa legendarnim Džonom LeKareom. Nedugo zatim je snimljen i ništa manje poznat film sa Vilijamom Hartom u ulozi Smitovog omiljenog junaka, moskovskog inspektora Arkadija Renka, kojem će se Smit vraćati u romanima "Polarna zvezda", "Crveni trg" i "Havana Bej". Serijal o inspektoru Renku nakratko je prekinut istorijskim romanom "Stallion Gate" u kom se Smit pozabavio prvom atomskom bombom bačenom na Hirošimu.Inspirisan Orvelovom pričom "Put za Vigamski dok", Smit je 1996. napisao roman "Ruža", neobičnu priču o potrazi za nestalom osobom smeštenu u engleski rudarski grad Vigam, uvodeći novog heroja, rudarskog inženjera Džonatana Blera, koji je ubrzo od strane čitalaca prihvaćen podjednako dobro kao dotadašnji favorit Arkadij Renko. S tim u vezi, Smit u jednom intervjuu kaže: "Bio sam prilično začuđen kad su me pitali šta ću sad, kad je hladni rat završen" (aludirajući na romane sa Renkom u glavnoj ulozi), "kao da proizvodim bojeve glave ili nešto slično... Mrzim da me kategorizuju i prepoznaju samo kao pisca špijunskih trilera. Velika stvar kod pisanja je to što uvek možete izmišljati nove i drugačije stvari."