Književnica švedsko-estonskog porekla Mare Kandre (1962–2005) privukla je veliku pažnju švedske javnosti u 22. godini, nakon objavljivanja njene prve zbirke priča (U drugoj zemlji - I ett annat land, 1984) kada su je proglasili za genija. Pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju, već je stekla popularnost kao rok pevačica i tekstopisac grupe Global Infantilists. Deo ranog detinjstva provela je s roditeljima u Kanadi i engleski jezik je nakon povratka u Švedsku dugo osećala kao svoj. U gimnaziju uopšte nije išla, nego je studirala umetnost u Londonu 1979-80. Više puta je izlagala svoje likovne radove. U kratkoj karijeri objavila je 11 romana. Zbog inovativnog, zgusnutog i poetskog jezičkog izraza na ivici proze i poezije, do tragične smrti ostala je najistaknutiji autor svoje generacije. Kada je oduzela sebi život, pisala je novi roman. Bila je autsajder u književnom svetu, a i u ličnom životu. Patrijarhalne norme bile su za nju nesnosna stega, a pisanje način da preživi u svetu. Nije znala šta znači biti žena, ženstvenost joj je bila kao okov.

Osim u knjizi Bibinino dete, i drugim delima je pisala o prelasku iz detinjstva u svet odraslih. Druge teme njenih romana i prozne lirike bile su mitovi i bajke. U kasnijim delima njen mračni izraz sve više je prožet humorom i satirom. Verovala je da poezija ima vizionarsku moć i kritikovala društvo. Poigravala se žanrovima, pa je tako napisala i gotički roman strave čija je radnja smeštena u Engleskoj 19. veka (Bestiarium,1999).

Knjige su joj prevođene na danski, norveški, francuski, estonski, slovački. Prevod romana Bibinino dete na srpski prvi je objavljeni prevod tog dela.

Pored brojnih književnih nagrada u Švedskoj, dobila je i nagradu Švedske akademije 1999. i 2003.