Maks Bleher

Maks Bleher

Maks Bleher (1909-1938), veliki rumunski prozni pisac i pesnik.Rođen u mestu Botošanji, u porodici trgovca i vlasnika prodavnice porcelana, Bleher je studirao medicinu u Parizu. Ali već 1928. godine oboleo je od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan i lečeći se u sanatorijumima u Francuskoj, Švajcarskoj i Rumuniji.Prvo književno delo, kratku priču „Pustolov“, objavio je 1930. godine u časopisu Tudora Argezija Papagajeve kartice.Objavio je knjigu pesama Providno telo (1934).Napisao je autobiografske romane Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti (1936), Srca puna ožiljaka (1937) i Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma (objavljen posthumno 1971).Po motivima romana Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma francuski reditelj Tijeri Berdar postavio je spektakl Govorna patologija u pozorištu Bastilja 1990. godine.Bleher je bio blizak nadrealistima, avangardnim i modernističkim tokovima u književnosti. Andre Breton je u reviji Le Surréalisme au service de la révolution objavio nekoliko njegovih pesama u prevodu na francuski jezik.Premda teško bolestan i vezan za lečenje i krevet, Bleher je vodio intenzivnu prepisku s nekim od najvažnijih pisaca i filozofa svog vremena kao što su Martin Hajdeger, Andre Žid, Andre Breton, Ilari Vonka, Đeo Bogza ili Mihail Sebastijan. Bleherova obimna prepiska objavljena je 1999. godine na rumunskom.Bleher je pisac čudne sudbine. Živeo je kratko, od toga dobar deo života teško bolestan i nepokretan. U vrema nacizma Bleherova dela nisu objavljivana kao jevrejska, dok u doba komunizma dugo nisu objavljivana kao dekadentna.Mada su ga podržali veliki pisci kao Breton i Ežen Jonesko, koji je za njega rekao da je „rumunski Kafka“, Bleherov nevelik, ali izuzetno značajan opus bio je decenijama izvan književne i čitalačke javnosti.Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Maksa Blehera u Rumuniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Bleherovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama.Bleherove knjige prevedene su poslednjih godina na engleski, francuski, nemački, španski, češki, portugalski, mađarski, holandski, danski, švedski, italijanski i poljski jezik. Posebno veliki uspeh Bleherove knjige doživele su u SAD i u Nemačkoj, gde su prevodi piščevih knjiga mesecima bili na Cajtovoj listi najznačajnijih knjiga.Svetska književna kritika upoređuje Maksa Blehera s Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka.Poznati rumunski pisac Norman Manea napisao je za Maksa Blehera: „Izuzetan pisac, iz porodice Kafke i Bruna Šulca. Kratak život, opterećen bolešću; delo nevelikog obima ali ogromno, magično. Halucinantno, snažno, duboko autentično delo čiju snagu, paradoksalno, ali ne sasvim, pokreću izoštrena osetljivost i žar.“Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled „tako prodornim“ čini „erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe“: „Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine.“„Blehera često porede s Kafkom (ne bez razloga), ali najjača je njegova veza s Dalijem. Kao na Dalijevoj slici Upornost sećanja, na kojoj se časovnici tope, i ovde je sve na ivici topljenja. Kao da je Bleherov svet večito na ivici ontološkog kolapsa; kroz veo predmetnosti, u njega zija ništavilo“, kaže se u književnom dodatku Tajmsa povodom američkog izdanja Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti.

autor Maks Bleher

1 naslova [prikazano 1-1]

Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti

Maks Bleher

Broširani povez, Arhipelag, 2017, ISBN: 978-86-523-0220-8, latinica
Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik.
Veliki rumunski prozni pisac i ...

U korpu

572 din

Stara cena:715 din

Ušteda:143 din (20%)