Lipe ne mirišu uvek isto

>Čurug, kao jedno od najvećih i najmnogoljudnijih vojvođanskih sela, biće centralna figura i poprište porodične sage Šovljanskih: tri generacije biće nosioci epoha čiji su bili savremenici i svedoci važnih istorijskih događaja – od vremena pre Velikog rata pa do Svetske ekonomske krize nakon Drugog svetskog rata.

Iako omeđen ratnim zbivanjima, ono što je u romanu naglašeno ipak nisu prikazi ratnih scena, već efekta kakav on ima, centralizovan u Čurug i predstavljen kroz suživot Srba i Mađara. Promene ratne sreće diktiraće i promenu odnosa između ova dva naroda intenzivirajući osećanja, kako dobra, tako i ona loša koja često vode u surovost – zabeleženu i sa jedne i sa druge strane.

Autor veruje da je sloga ipak moguća i to prikazuje odnosom dveju porodica: Šovljanski i Čordaš, koji su se međusobno voleli, poštovali, zajedno patili i spašavali jedni druge kad je to bilo najpotrebnije.

Nažalost, uvideti da je čovek ipak samo čovek, a da su sve ostalo nijanse koje nas ne određuju uvek shvatamo kasno. Autor upozorava:

I nije se razlikovao lelek koji se čuo sa pravoslavnog groblja od jaukanja koje je bolno odjekivalo sa katoličkog…

I ne mirišu lipe uvek isto, ali čovek nikada na svoju ljudskost zaboraviti ne sme.

Do velikog zvona!