01.01.00
Politika
11.01.2003.
Pojedinac i nacija
Pravo na izražavanje
Jael Tamir, "Liberalni nacionalizam", izdavač "Filip Višnjić", Beograd, 2002. Prevod sa engleskog: Miša Đurković
Dve velike političke iluzije, piše Jael Tamir, danas su konačno nestale: liberalna iluzija o kulturnoj neutralnosti liberalne države, i nacionalistička iluzija o postojanju nacionalno homogenih država. Jedinstvena javna kultura, bez koje državne ustanove ne mogu da funkcionišu, uvek je kultura dominantne nacije. O tome upečatljivo svedoče sledeće činjenice: zvanični jezik ili jezici nikad nisu maternji jezici svih građana, simboli korišćeni u političkim procedurama uvek referiraju na neku posebnu kulturnu tradiciju, državljanstvo se dodeljuje na osnovu rođenja, a ne na osnovu dokaza da podnosilac zahteva prihvata liberalno-demokratske vrednosti. Povrh toga, pokušaji da se popravi položaj manjina, koji su u zapadnim zemljama preduzeti nakon Drugog svetskog rata, jasno su pokazali da nacionalne manjine nikad neće biti potpuno ravnopravne sa većinskom nacijom. S druge strane, ti su pokušaji izneli na videlo svu nacionalnu heterogenost modernih država.
Ove dve iluzije nastale su u vreme formiranja liberalno-demokratskih država, krajem osamnaestog i u devetnaestom veku, kada su formulisani liberalni ideali, i kada su, radi stvaranja jedinstvenog državnog aparata, potiskivane postojeće kulturne razlike. Tako su stvorene države koje su u nacionalnom pogledu bile prividno homogene, i koje su sebe doživljavale kao kulturno neutralne.
Interes pojedinca
Zašto treba zadovoljiti nacionalne potrebe ugroženih nacija? Tamirova u svojoj knjizi odbacuje radikalne liberalne i nacionalističke teorije koje apsolutizuju pojedinca, odnosno naciju. Prema njenom mišljenju, pojedinac ne može bez izvora koje mu za osmišljavanje života pruža pripadanje naciji - on ne može bez učešća u kolektivnim praksama, bez simboličkog uključivanja u kolektivnu istoriju, bez kolektivne identifikacije. S druge strane, pojedinac je aktivan član nacije. On može da je menja iznutra, a može i da je napusti zarad neke druge, o čemu svedoči postojanje brojnih konvertita.
Pošavši od ovakvog, prilično realističnog opisa, Tamirova nastoji da pravo na izražavanje nacionalne kulture prikaže kao individualno pravo, zasnovano na interesu pojedinca, a ne kao pravo kolektiva čije su granice uvek nejasne i kojem se ne može pripisati jedinstvena volja. To joj omogućava da nacionalna prava izvede iz univerzalnih principa pravde koje prihvataju liberali, da pitanje njihovog ostvarivanja uvede u javnu raspravu u liberalnim društvima koja se, usled utiska koji su ostavili veliki i mali ratovi dvadesetog veka, groze svakog oblika nacionalizma, te da radikalnim nacionalistima pokaže kako bi načela pravde trebalo da važe i unutar nacionalnih kolektiva, a ne samo u odnosima između nacija.
Doprinos raspravi
Kako se nacionalna prava mogu ostvarivati? Pravo na nacionalno samoodređenje, to jest pravo na javnu sferu u kojoj se nacionalna kultura može izražavati, ne povlači pravo na posedovanje vlastite nacionalne države zato što pravo na nacionalnu kulturu nije jedino i apsolutno pravo koje pojedinci imaju. Zadovoljenje ovog prava, međutim, uvek iziskuje neki stepen političke autonomije, a od posebnih okolnosti koje odlikuju svaki slučaj zavisi koji će oblik autonomije biti najadekvatniji i najpravedniji. Tako Tamirova smatra da bi Palestincima trebalo dati nezavisnost, dok rešenje problema brojnih nacionalnih manjina koje žive u Evropi vidi u slabljenju velikih nacionalnih država, jačanju regiona i formiranju velike političke supra-strukture, u formiranju Evropske unije.
Knjiga "Liberalni nacionalizam" nastala je na osnovu doktorske teze koju je Jael Tamir radila kod Isaije Berlina, jednog od najvećih političkih teoretičara ćć veka, i njeno objavljivanje moglo bi značajno da unapredi rasprave koje se o politici vode u našoj javnosti.
Ivan VUKOVIĆ
