Kulturne predstave o Evropskoj uniji i evrointegracijama Srbije među pripadnicima srpske dijaspore u Gracu

01.02.20

Etnoantropološki problemi

Monogarfija Marije Brujić, višeg naučnog saradnika Instituta za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, predstavlja važno delo u pročuavanju Evropske unije, evrointegracija i drugih srodnih tema u okviru domaće etnologije i antropologije. Zasnovana na terenskom radu sprovedenom početkom 2013. godine, ova knjiga ima za cilj da čitaocu ponudi analizu pitanja o tome šta o Evropskoj uniji i evrointegracijama Srbije misle srpski iseljenici, u većoj meri poreklom iz Srbije, a u manjoj meri iz Bosne i Hercegovine (Republike Srpske). Autorki je za datu knjigu dodeljena nagrada „Dušan Bandić”, za najbolje delo iz oblasti etnologije i antropologije u 2018. godini. U prva dva poglavlja, Uvod i Teorijsko-metodološki okvir, sadržano je razmatranje pojma evrointegracija i učinjen osvrt na migracijske politike i migrante u Evropskoj uniji. Sagledan je položaj Austrije u navedenom političko-ekonomskom savezu, položaj Srba u toj zemlji, kao i porast netrpeljivosti prema migrantima u zemljama unije uopšte, ali i evroskepticizma u Srbiji, uz neprekidne emigracije iz Srbije. Tako se narativi iseljenika srpskog porekla u Austriji o Evropskoj uniji, evrointegracijama Srbije i životu u Austriji, analiziraju ne samo kao pogled pojedinaca na ovu temu, već i kao način mišljenja i tvorenja kulturnih predstava o tim pojmovima, na osnovu pretpostavke da se sama kultura nalazi u glavama pripadnika određene zajednice. Autorka nastoji da definiše i dovede u uzajamnu vezu pojmove dijaspore i transnacionalnosti, radi razumevanja pojedinačnih iskustava građenja etničkog identiteta i pripadnosti određenoj grupi. Pojam manjine i tipova migracija, takođe su razmotreni. Svi ovi koncepti bitni su u kontekstu istraživanja i pomenutog korišćenja doprinosa pristupa antropologije migracija i kognitivne antropologije. U posebnom odeljku objašnjena je i metodologija istraživanja, odnosno proces prikupljanja, interpretacije i analize građe (intervjua i opservacije), uz oslanjanje na relevantnu literaturu i statističke podatke. Metodološke prepreke postojale su u vidu inicijalno zamišljenog izbora ispitanka (poreklom iz Srbije) i potonjeg proširenja tog opsega „metodom grudve snega” sa drugim osobama (poreklom iz Bosne i Hercegovine), budući da je kod njih zastupljen stav prema evrointegracijama Srbije u EU, budući da sebe identitetski smatraju Srbima.
Treće poglavlje Kulturne predstave o EU Srba, poreklom iz Srbije, bavi se prvenstveno kulturnim predstavama o Evropskoj uniji i evrointegracijama, među onim ispitanicima poreklom iz Srbije. Autorka je, na osnovu tipskih odgovora izdvojila četiri ključne teme. To su prednosti evrointegracija i života u Evropskoj uniji, negativne posledice evrointegracija, odnos EU prema Srbiji i viđenje dis-kriminacije. Ispitanici su podeljeni u dve grupe u odnosu na značaj obrazovnog kapitala i stečenih porodičnih veza za istraživanje, na one koji su završili ili završavaju fakultet u Austriji, te one koji su došli po završetku školovanja u tu zemlju, uglavnom sa porodicom. Rodna perspektiva, naposletku, predstavlja takođe važan okvir u autorkinom istraživanju, jer pokazuje da narativi žena, u odnosu na narative muškaraca, jesu drugačiji, baš zato što se očitavaju kroz prizmu porodičnih odnosa i odgoja dece.
U četvrtom poglavlju „Evropska unija u Srbiji”: između mita i stvarnosti, autorka nastoji da sagleda ulogu pripadnika srpske dijaspore kao neiskorišćenog potencijala za modernizaciju srpskog društva i države. Uvodi pojam kulturni trikster, za „opasne Druge” u zemljama u kojima žive, ali i onima iz kojih potiču. U tom smislu, razmotrena je njihova uloga kao nedovoljno iskorišćena, kada je reč o neprepoznavanju potencijala koje ovi migranti imaju, kako za zemlju prebivanja, tako i zemlju porekla. Poređenje ovih stavova Srba iz Austrije (Beč i Grac) sa stavovima njihovih sunarodnika iz Slovenije (Brujić 2015) i Srbije (Žikić 2013), uglavnom pokazuje sličnost po pitanju percepcije evrointegracija i „evropskog puta” Srbije. Za razliku od ispitanika iz Austrije i Slovenije, koji su veću važnost pridavali tim dvema državama, ispitanici iz Srbije su Evropsku uniju tretirali kao „poredbeni materijal” u odnosu na zemlju u kojoj žive, radi rešavanja njenih društvenih, ekonomskih, političkih i drugih problema.
Peto poglavlje „Leteći Srbi”: Srbi, poreklom iz BiH u Gracu, na-stoji da pokaže šta Srbima iz Bosne i Hercegovine znači evrointegracija Srbije, pri čemu autorka u duhu sopstvene refleksivnosti naglašava da je ovu grupu ispitanika „dodala” tokom samog istraživanja u Gracu. Pripadnici ove grupe su kroz dva označitelja svoje pripadnosti, Srbije, kao „države matice” i Kosova, kao „kolevke srpske tradicije i kulture”, isticali svoj srpski etnički identitet, a sa time su bili povezani i stavovi o evropeizaciji Srbije. Kroz samoodređenje putem srpstva kao vezivnog tkiva između dve grupe srpskog naroda, u Bosni i Hercegovini i Srbiji, grade se predstave u vezi sa evrointegracijama Srbije. One za tu grupu nisu poželjan put kojim ta država treba da ide, mada društvenoekonomski faktori takođe igraju ulogu u građenju predstava o Evropskoj uniji. U završnom, šestom poglavlju „Srbija u Evropskoj uniji”: završna razmatranja, autorka smatra da korišćenje teorija migracija i kognitivne antropologije jeste pomeranje fokusa u proučavanju migracija, davanjem šireg uvida po pitanju migracija iz Srbije u Austriju, te onome što o tim migracijama misle sami akteri istih. Davanje uvida u to kako se neke stvari po pitanju dolaska stanovništva odvijaju u zemljama EU, posebno Austriji, može onima koji se bave migracijama dati presek situacije „na terenu”, uz ono što o svim tim procesima misle sami njihovi činioci i delatnici – ljudi koji žive u socio-ekonomskom sistemu ka kome se njihova matična država zaputila. Zbog sagledavanja procesa evropeizacije, demokratizacije i političke modernizacije društva Srbije, autorka je mišljenja da ova knjiga može poslužiti ne samo kao podstrek za neka od narednih istrživanja, već i osnova stvaranja određene socijalne politike.
Monografija Kulturne predstave o Evropskoj uniji i evrointegracijama Srbije među pripadnicima srpske dijaspore u Gracu, značajna je ne samo za srpsku etnologiju i antropologiju, već i studije migracija generalno, ali i studije Evropske unije, te politikološka i sociološka proučavanja savremenih procesa migracija. Pojam kulturnog trikstera koji autorka uvodi, dragocen je u kontekstu novog pogleda na identitetsko zaleđe i neiskorišćenost potencijala migranata, kako u zemlji iz koje odlaze tako i zemlji u koju dolaze. Time se stvara prostor za pokretanje novih istraživačkih pitanja, među kojima je istraživanje stavova i razmišljanja migranata o procesima koji zahvataju njihovu zemlju porekla, ili zemlju koju smatraju svojom matičnom državom, a što može da posluži kao refleksija državnim vlastima te zemlje o tome kako se dalje postaviti i šta činiti. Isto tako, ovim istraživanjem otvara se još jedna važna tema koja čeka na svoju obradu – proučavanje savremenog etničkog identiteta Srba iz Bosne i Hercegovine.

Dr Bogdan Dražeta