01.01.00
Kući Pavlovića, kao ostvarenju istinskog pripovedačkog majstorstva, pripada istaknuto mesto u samom središtu srpskog kulturnog života.
Vesna Trijić, "Blic", Beograd
Kuća Pavlovića je metonimija ili, ako hoćete prciznije, sinegdoha za svekoliko Srpstvo: ono Srpstvo koje je prošlo golgotu dvadesetog veka poništavajući u njegovoj završnici sve svoje oslobodilačke ratove, sve natčovečanske i viteške podvige, sve svoje žrtve.
Labud Dragić
Čitao sam ga kao izveštaj sa mesta udesa, ali i kao zaveštanje: ljudi koji su sve ono izdržali sa osmehom na licu ne mogu pokleknuti pod jarmom nove austrougarske birokratije. U startu su jači, a i mi sa njima.
Milovan Danojlić
Čitalačka naklonost Kući Pavlovića potiče iz jezika i iz njene teme. Vidjeće se odmah da je to dvoje "isto". Ili gotovo "isto". Jezik, govor, njegov ritam i leksika, sintaksa i semiotika, stil dakle, bogati su i nezadrživi u tolikoj mjeri da se ovi epiteti ne bi mogli staviti u komparativ, a sami sobom znače ponajčešće već superlativ.
Aleksa Buha
U Kući Pavlovića Toholj je potvrdio i na još efektniji način ostvario svoje najveće romansijerske kvalitete: raskošni jezik i talenat i poetsku sugestivnost pripovedenja.
Andrijana Marčetić, NIN, Beograd
